ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Kao da sam pozvana da uèinim nešto veliko i trajno. Kao da sam s tvojom ljubavlju spremna da savladam sebe samu, svoju nemoæ, svoj strah i svoju nepokretnost. Da ti kažem da senke koje me progone ove veèeri imaju tvoje lice, i one koje su žive, i one koje su mrtve, i one koje su mi nanosile bol, i one koje su mi donosile radost. Senke nekih mojih života prepoznajem, a željna sam ih kao što sam željna tvoje ljubavi, dodira, postojanja. Volim te, znaèi tražiti smisao, biti spreman i otvoren. Volim te, znaèi živeti istinu i drhtati pri pomisli na tebe. Zahvaljujem ti se na svemu ma koliko to trajalo. Ljubavi, siromašni su oni koji nikada nisu voleli! Ja ne želim da te uèim veæ da te volim, to je viši stepen saznanja. Ako veruješ u sebe, za posledicu æeš imati nesalomivu savitljivost koja odoleva svakoj oluji. Tako æe ljubav i život biti jedno. Volim te, zaista te volim. Znam da mi ne veruješ i misliš kako æu te i ja jednog dana izneveriti. Zapamti, moja ljubav izdržaæe prevare, Izdržaæe veruj, izdržaæe. Tera me silna potreba za tobom. Tada i moj život dobija smisao. Moja sudbina dobija nove oblike osmišljene tobom. Zbog tvoje ljubavi ti oblici imaæe neprocenjivu vrednost. Zar mogu oèekivati više? Trenutno jedino moja ljubav ima svrhu, jedino ona daje vrednost ovom pisanju, jedino to duboko oseæanje pripadnosti tebi donosi smisao koji iako polako izlazi iz mene, ostavlja me isceðenu i nemoænu ma koliko želela da te ljubim, da ponovo vodimo ljubav na vrelom pesku... Željo, postojiš uzalud! Zašto pobogu, mogli smo na taj tajni put krenuti zajedno. Šteta, jer moja ljubav za tebe nije ništa. Ne znam više šta govorim, pokušavam da ti objasnim, opišem stanje u kome se nalazim. Kako da ti opišem to stanje, taj mamurluk duše, taj instinkt i strepnju, to lutanje, to ponižavanje. Kako te ponekad mrzim, ne mogu da te se oslobodim,, da se odvojim, da poželim drugog èoveka, a opet samo tvoje lice za mene ima smisla. Ponekad sanjam, kroz snove preživljavam one dane dok si me valjda voleo. Nije teško biti rob onome koga voliš. Neæu da te pitam zašto je to tako oèigledno. Da bi samo uveæalo moj bol ponekad mislim kako je sve to jedan trenutak u vremenu, trenutak izmeðu dva udarca. Kao neki tren u kojem svest pritiska moje biæe i cedi ga izvlaèeæi esenciju koja se zove ljubav. Ponekad postajem dosadna i sebi. Ljubav pa ljubav. Ponekad se pitam odakle dolazi ljubav, Odakle snaga i ta nemoæ istovremeno? Otkuda oblaci tvog lica sto me progone iz èasa u èas. Zašto si ti postojan u meni, zašto ne mogu da te odvojim od suštine mog života? Kako, zašto, nije dovoljno reæi samo volim te. Plašim te se, želim te i bojim se tebe, mrzim te i ubijam te svakodnevno, jer ti si moj strah i moja groznica i moje nemanje, moja ogranièenost, i moja tupost i sve moje gluposti. i sva moja dela, i ti si istina, i ona duhovna osama iz koje prolaze reèi èudesne kao putovanja. Kada kažem volim te pomislim na ono što èini ta reè, na sve ono što si živeo, što ziviš i što æeè živeti. Koliko samo može da nedostaje zadovoljstvo milovanja, neznosti.. Volim te u vremenu mnogobrojnih života znaèi pobediti smrt,,znaèi nadu i smisao života, puteve ka tebi..Možda je sadašnja ljubav u ovom životu naèin da se nauèim patnji..Ovaj svet ponekad je surov, ponekad nisam u stanju da razumem, ponekad ga prihvatam, ne volim ništa što znam. Predoseæam da æeš otiæi, da æe te tokovi života odvuæi od mene. Šta nam vredi traganje za sobom ako se izgubimo pre nego što smo sebe pronašli Na putevima života ne postoje prešice. To je jasna svetlost saznanja. Mogu. Odlazim od tebe. Spašavam te mog prisustva, moje komplikovanosti, mojih nesanica i prevelike ljubavi koja ti je prešla u dosadu..Ona je uvek nešto drugo od onog što trenutno mislimo da jeste. Od moje ljubavi mogu uvek oèekivati više. Zašto želimo da je se oslobodimo? Zašto obuzima tuga i radost, dva razlièita oseæanja istovremeno? Znam, odlazim od tebe ali ne od ljubavi moje. Razumeš njenu dubinu i moj bol. Ovaj odlazak nije smrtna presuda za našu ljubav. Ponekad želim da ti predložim da kreneš sa mnom da delimo život koji je ostao. Ali oseæam da bih pogrešila i uplašila te. Ja ne sumnjam u tvoju iskrenost, u sve što si mi podario za ovo vreme ljubavi. Sad znam odakle izvire ta ljubav i sa tom spoznajom mogu da odem na put znajuæi da æeš zauvek biti uz mene, u ledenom trajanju bez bola, patnje. jednom trajanju koje ne iskupljuje blažene ali i ne kažnjava grešne. To je sve za sada, za jedan život, za deliæ drvenog vremena u kojem se obnavljaju sve moje radosti i sve moje tuge, Ti si zaista moja ljubav za sva vremena