ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

gledam u ekran i ne znam o cemu bih pisala....ako pustim rijeci da krenu same,bojim se sta bi mogla napisat i poslije morat procitat.sad bi trebala spavat,a ja kao da sam upravo ustala,samo ne odmorna nego slomljena...sve mi smeta,nista ne iznenaduje,i svakako nista ne veseli..opet mislim na njega,,i znam da i on ne spava,al on to ne zeli sam od sebe.,on je lazno sretan a meni ni to ne uspijeva.ne uspijeva mi nista....sigurno negdje pije al ne od tuge za mnom.ja ga ne bolim,mene se i ne sijeca,ja sam bila samo tren..a ja ne spavm jer mastam o njegovim poljubcima,rukama oko mene,i tim plavim ocima.Boze,zasto ga ne zaboravljam?Ubija me ovaj osjecaj,i to vec godinama,ni broj im ne zelim znat...Lazem,znam ga jako dobro,i svaki dan se nadam da je zadnji put.pozelim ga nazvat,i zelim cut taj glas,koji tako dobro znam al bojim se.taj glas laze i uziva u mojoj patnji...zelim spavat i ujutro zaboravit al ne ide,znam..isto ce bit sutra...ne mogu pustiti sjecanja.jer volim ga i patim zbog toga.ne zelim ovo procitat,ne zelim znat i bit opet svega svjesna.znam da cu procitat i isto nastavit patit..jer