ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Poslao: Ned Maj 07, 2006 11:13 am    Naslov: Ljubavna pisma...








Dosla sam do jedne zanimljive knjige ANDJEO IZA OGLEDALA-Antologija ljubavnih pisama(odlomci),ciji je izdavac Alexsandria press,i koju je priredila Zhaneta Djukic Perisic,a objavljena je jula 2001 godine...tu su pisma Eloize-Abelaru,Borisa Pasternika-Olgi Ivinskoj,Viktora Igoa-Adeli Dzorrdza Bajrona-Terezi Gviceli,Petrarkina- Lauri....i da vam ne otkrivam sve... Zhaneta je ,izmedju ostalog, u predgovoru napisala .... >>> Na kraju dodacu nesto sasvim licno,cemu cu priloziti skromno svedocanstvo koje sam,za ovu priliku,ukrala iz duboke privatnosti dvoje ljudi.Naime,da nisam uverena da ljubavna pisma ne postoje u svakodnevnoj komunikaciji medju zaljubljenima,ovog izbora verovatno ne bi bilo. Ljubavno pismo nije samo tekst poruke visokog inteziteta:ono je dodir,izraz lica,bljesak u pogledu,kratka beleska pored telefona...U knjizevnom obliku,ljubavno pismo je plemenito svedocanstvo telesne i emotivne oluje koja upravlja umom i jezikom,a u svakodnevici,ono je trajni egzistencijalni razlog opstanka ljubavne poezije. Evo tog dokaza mocnog ucesca poezije u svakodnevnom ljubavnom opstenju...Verujuci da same njegove reci nece biti dovoljne da posvedoce o dubini osecanja,jedan anonimni muskarac jednoj anonimnoj zeni napisaao je pismo prizivajuci stihove magicne lepote.Rec je o pesmi Bore Radovica, Mleko i med... Noc,22/23 avgust,3.30:izabrana ljubavna pesma za X. Da nam je znati,tebi i meni, cija je ono kuca u sumi, navracali bismo pred njen prag,tragajuci za dupljom gde se skuplja med, za vimenom iz kojeg se pusta mleko, nocivali bismo u njoj celom uz nebo: "blizanke jezgre u kostici". Da nam je sesti,tebi i meni s vecera za sto u onoj kuci, osluskivali bismo vreme kako grebe i cijucuci podrumom tumara, dok izmedju tebe i mene- kao medj nepcima i jezikom- mleko i med na trpezi ulivaju prisnost u zemljane posude, uvode sjaj bica i razgovor ociju. X,kada si se javila telefonom nisi,naravno,mogla da znas u sta upadas.Jasno ti je koliko nisam mogao nista da ti kazem,Ja prvi put ucim koliko ljubav moze,a ponekad i treba ,da bude nedosledna:ti taj nauk odbijas.Ti hoces zid,ali on nije mogucan.Ti znas sta hoces i sta neces,ja neznam nista.Da li ti bas stvarno znas sta neces,da li ti bas znas kako se to nece? Procitaj pesmu jos jednom,pa da razgovaramo u sjaju tvog bica.Hoces li,mozes li,kako to prilici pravoj ljubavi? Tvoj Y