ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Prvi put kad sam te videla rekla sam sebi: Bezi od njega jer je problematican!Tamo negde dok si me vozio na putu do moje kuce sa aerodroma.Onu Jovanu koju si tada upoznao nije ista koja ti danas ovo pise.I nemoj da mislis da te krivim zbog toga. Onog trenutka kada smo poceli da se vidjamo ja sam raskrstila sa milion stvari.Onog trenutka kada si rekao da zelis da ti budem zena ti si postao ceo moj svet.I ako ti to nisam pokazati znala.Delujem sama sebi glupo sto sve ovo pisem i zaista mrzim melodramatiku, ALI..... Kad lezes sa mislima o nekom, Kad se budis misleci na nekog, Kad ceo dan mislis o tom nekom, Kad taj neko bukvalno postane tvoja opsesija i svrha zivota. Jako te zaboli kada ti ta ista osoba kaze da te voli a ti to ne osetis.Jako te zaboli kada ti ta osoba kaze kako je odavno shvatila da ta nasa veza nema buducnosti iz ovog ili onog razloga.I najgore od svega jako jako jako te zaboli kad primetis one prve znake neiskrenosti.Kad osetis da ta osoba krije od tebe nesto iz tebi nepoznatog razloga.Hiljadu misli ti prodje kroz glavu.Kad nekog znas kako dise....primetis kad mu se srce ubrza,a kamoli da ne primetis da se hladi prema tebi. Mozda ti sve ovo zvuci malo....pa recimo bolesno i sama sebi izgledam kao psihotik.... Ali zamisli da ti prelepi leptir sleti na dlan....... U prvom trenutku se zbunis, Onda zagledas bolje,I svidi ti se jako, Zelis da ga zadrzis,ali neznas kako... Jer ako zatvoris dlan mozes ga zdrobiti i ubiti tu lepotu…… A to je ono sto nikako ne zelis.. I sto je duze na tvom dlanu sve vise i vise se vezujes za njega, Predivna iluzija....jer se tada sam sebi ucinis poseban jer je bas tebe odabrao. Osetis se boljim covekom a u isto vreme te grize savest zato sto si sebican i zelis da to zadrzis samo za sebe i da mu otmes slobodu.Ostane ti samo da uzivas u tom trenutku i da stegnes srce kad jednom bude resio da odleti... I par puta smo bili tako blizu toga,ali smo prebrodjavali.Ovoga puta bojim se da necemo.Mozda je i tako bolje....Ono sto ti u zivotu zelim je da ne iskusis ono kroz sta ja sad prolazim.I ne, ne krivim te.Ne ocekujem nista od tebe sem da radis ono sto ti zelis da radis.I dok ti ovo pisem jedna pricica mi se mota po glavi.Neznam ni sama gde sam je procitala ali mislim da je veoma poucna a ide ovako: ......o Malom Princu i cvetu.... Ko si ti? Upita Mali Princ Ja sam cvet! Rece cvet I sta radis ovde? Upita on Pa nista,sedim ovde i lep sam i svi me vole i dive mi se To je lepo, Rece Mali Princ I uvek ce te voleti? Ne, rece cvet, jednog dana cu uvenuti i onda ce prestati da mi se dive... Bas cudno,rece Mali Princ Da si ti moj cvet ja bih te voleo i tada............. Izvini na ovom pateticnom pismu.Nije mi bila namera da bas ovako zvuci.Jednostavno ako nista drugo izvristala sam svoju bol na papir. i za kraj.......pa nista,kraj pisma