ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Ne znam zašto, ali uvek kada kiša pada, setim se prošlih dana... i zapitam se: Koliko je zvezda na ovom nebu? Da li svaka sija za nekoga? Za neko usamljeno srce koje èeka... i gleda u zvezde, isto kao ja sada.. i razmišlja... Svaki put kada podignem glavu iz ove sive svakodnevnice i ugledam taj beskrajni svod, ja pomislim na TEBE. Svaki put kada ugledam neki sjajni treptaj, pomislim na tebe i pitam se da li ti misliš na mene ili na neku drugu? Da li ta zvezda sija baš za NAS dvoje? Znam da æu te voleti zauvek... Ta reè zvuèi tako... dugo... Hej, kako je moguæe nekoga voleti toliko? Znaš li da baš ona prava ljubav traje zauvek... Tog trenutka kada sam te ugledala, znala sam da je potreban momenat jedan da mi oduzmeš dah... i jedan otkucaj srca da shvatim da bez tebe ne mogu dalje... A taj jedan momenat je momenat za sva vremena... Ti si za mene bio sjajna zvezda, koja uvek sija u mom oku i mom srcu. Svaki put kada sam pored tebe srce prestaje da kuca, a ti ga svaki put oživljavaš! Ti si zrak koji osvetljava put. I kada nema nikoga- tu si TI! Ti si moje sunce i daješ mi snagu da nastavim da koraèam napred, bez obzira na sve. Ti si duga posle mraène oluje, senka koja krade svetlost. Daješ mi ljubav, koje sam gladna. Spremna sam sve da ti dam, a da ne dobijem ništa! To je ljubav na prvi i poslednji pogled. Na žalost- fatalan po mene. Uzalud pokušavam da spojim delove svog razbijenog srca... Koliko god se trudila, to je nemoguæe! Jer kud god da krenem i šta god da uradim, ja mislim na tebe. Potreban si mi bio samo ti- tvoj topli osmeh i ljubavi do neba. Ali ti to nisi umeo da mi pružiš, jer ne poznaješ ljubav i nikada neæeš znati šta znaèe reèi VOLIM TE! A mene si mogao da voliš... to je bilo tako lako. Trebalo je samo da imaš SRCE, koje oseæa i koje nije hladno kao stena... Sve je bilo isuviše dobro da bi bilo istinito. Nisam mogla da pronaðem reèi koje bi opisale kako sam se oseæala i koliko sam bila SREÆNA! I sama nisam razumela kako tvoja ljubav može da uèini ono što niko drugi ne može! Nikad sebi nisam bila jasnija kao tada. Zahvaljujuæi tebi uvek sam lebdela u oblacima, ali i još èvršæe stajala na zemlji. Ti si bio ostvarenje mojih snova, sve ono što sam sanjala, maštala, trebala... Ti si za mene bio moja ljubav, èežnja, moje srce, moja požuda, moj DRUG... Ispred tebe sam stajala takva kakva jesam. U mojim oèima ti nikada nisi video lažni sjaj... Moji pogledi su ti govorili sve! Reèi i nisu bile potrebne da shvatiš da volim te više od sebe! Takvog kakav jesi... Ne ni tvoje ime, prezime, veæ TEBE, u isto vreme tako jednostavnog i komplikovanog... Volela sam te kada ni jedan razlog za to nisam imala... Kažu da dok god volimo nekoga zbog njegovih vrlina, da to i nije prava ljubav. A ja sam volela svaku tvoju manu. One u mojim oèima nisu ni bile mane. Noæu sam mislila na tebe, a danju sam živela za tebe... Naša dva života bila su data jedna drugome, a ipak je svako otišao na svoju stranu, da ponovo luta... I na kraju smo postali samo stranci i ništa drugo... Želela sam da sa tobom doživim prve pahulje, i da zajedno budemo deo te snežne bajke... Kažu da kada padne prvi sneg, treba da se zamisli želja... Pala je i ta prva pahulja, samo što je nismo doèekali zajedno... A želja? Ostala je neispunjena i prazna- baš kao i moje srce. Ostavio si me na pustoj stanici. A ja sam èekala i èekala da se vratiš. Opet mi je duša sve o tebi sanjala... Prolazili su meseci, dani, sati, a ja sam i dalje èekala sama na peronu gledajuæi kako odlaziš, i kako nemaš nameru da se vratiš... Zamisli kolika je tišina nastala, kad je jedini zvuk koji se èuo bio plašljivi otkucaj moga srca. A još uvek na zidu preko puta ulice moja senka sa tvojom luta... Neuspeh nije ako smo nešto uèinili pogrešno, veæ ako nismo ni pokušali... Ali, kod nas je, na žalost, sve bilo pogrešno, iako smo pokušali... U ovom ludom talasu života smo se izgubili... Nastavila sam da idem dalje, kao da te nikad nisam poznavala... Ostavio si rupu u mom srcu koju ne umem da zatvorim. Ali ne mogu da te pustim iz srca... Jer bole me i usne, i duša, i telo... I pogled mi se gubi... U gomili nepoznatih ljudi tražim TEBE.. ili lik koji æe samo lièiti na tvoj. A možda vremenom i postanem slepa da primetim druge... Bez tebe sam postala tako obièna! I niko nije ni primetio da sam umrla zbog tebe... Moja duša je prazna, srce je pusto odkad te nema, odkad si samo otišao... I pitam se da li si ti dno mog najveæeg dna, oseæaj koji me ubija iznutra, zarobljena misao u glavi??? Sada je sve protiv mene.. èak ni zvezde nemaju onaj isti sjaj... Doživela sam da imam rane koje ne krvare, a jako bole. Ti si se samo poigravao sa mojim oseæanjima... U stvari, ti si se uvek poigravao sa tuðim oseæanjima! Ali jednoga dana, kada se najmanje budeš nadao, platiæeš sve svoje kazne. Jer je život jedna velika sluèajnost i sve se u životu vraæa. Bez obzira koliko ti bežao od stvarnosti i realnosti, ona neæe pobeæi od tebe! Onda si ništa- tek jedna èestica praha. I topiš se nestajuæi u tišini, gubeæi se kao senka u daljini, a iza tebe ostaæe tek prašine trag. Taj trag æe biti dokaz koliko si nekad nekom bio drag. Danas mislim da je sudbina nepažnjom promešala karte sreæe... Samo ti želim da pronaðeš sebe i svoje snove.. i da budeš ono što jesi... Jer ja sam našla svoj novi san... I sada moja senka sa neèijom drugom senkom luta...