Din-8
Čekaj, stani! Još sekunda je dovoljna da padnem zauvek... Razmisli... Sad ili nikad... Svetlost i toplota. Ili duboka tama. Razumem ako ne razumeš, ali tvoje zastajanje je sav odgovor ovog sveta koji tražim. Stani još malo. Pruži mi ruku i onda idi, toliko daleko gde te više neću videti. Jer još jedan pogled posle toga i više neću moći da se odvojim. Idi sada i ostavi me, moj put je pun trnja a on nije za tvoje stopalo. Teško je biti pored mene na putu ka zori večnosti...
06.01.2008. u 7:56 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara