Kako volim sapat tvojih reci kada sat otkucava ponoc… kada zadrhtim od dodira reci na mome uhu, kada slete na moj obraz kao nestasni leptiric sto poruku iz daljine nosi…
Kako volim sapat tvojih reci kada sat otkucava ponoc… kada zadrhtim od dodira reci na mome uhu, kada slete na moj obraz kao nestasni leptiric sto poruku iz daljine nosi… Volim kada me pred san pomilujes krilcem po kosi, po celu, kliznes po nisu i izbuljis se pred mojim ocima ,da budes zadnje sto cu videti pre no sto utonem u san… smiruje me tvoje sletanje i moju spavacu sobu i samo nezni lahor koji osetim kako mi premili uz telo… od noznih prstica, preko kolena, razgolicene guze… uz kicmu i podvuce se pod moju kosu do vrata… i sve do slepoocnice na kojoj se zaustavi misao od dodira… A onda zaklopim oci i osetim mekani oblacak koji me podigne visoko, dok mi kao andjeo pozajmljujes krila da poletim… kroz nas san
06.01.2008. u 8:02 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
Trenutno nema niti jednog komentara