hodam kroz zidove

gospon jel mi hoćeš biti tata, zapita me neki mali šmrkljo na ulici..od iznenađenja mi ispadne kalašnjikov iz ruke i  bomba taman malome na glavu..hvala bogu pa se nije aktivirala, ne volim trošiti bez veze bombe, a mali je bio na izgled ok. pa bilo bi ga šteta..kaj ti je dečec, pa ja sam huligan, kaj ti treba takav otac..ali ti si meni simpa tip, moji su me pravi roditelji zatvarali u frižider i pobjegao sam kad su bili pijani. češkam se po čelavoj glavi punoj kose i mislim. mislim malo na Nives Celzijus, pa malo na Moniku Kravić, a mali mi  ne pada na pamet..dok sam tako razmišljao prođe zeleni tramvaj, a neki rock gitarista je užasno navlačio E žicu, želeći napraviti što veću distorziju u ušima prolaznika, kojih nije bilo nigdje na vidiku. ok malac, ali moraš prositi za mene, kažem ja.. kao prvo ću ti izvaditi jedno oko, da izgledaš jadnije, pa i ruku bih ti mogao slomiti. nemam nikaj protiv tebe, ali tako ćemo lakše do novaca..mali se nije složio sa tim, ali bilo je po mojemu. odmotao sam čokoladicu i bacio papir na ulicu.. još dugo mi je bilo neugodno, zar sam baš morao baciti papir na ulicu, a ne u kantu za smeće..šta bi bilo kad bi svi bili aljkavi kao ja.. da se iskupim za ovo što sam uradio prema svijetu, pozvao sam svijet kod sebe na čaj, možda mi svijet oprosti.

još jedan razlog za smijeh

habucibuci, najveća je šporkulja svijeta.

nakuhati ćeš se :)))))

helooo.. pouka je ne bacati papiriće na pod..držite se toga, ali se držite i u tramvaju za ručke..pametni znaju ćemu služi rukohvat..

ano, jel hoćeš biti gola kuharica..

Samo pametni znaju gdje se koje smeće meće.

jel si se dirao po đoki dok si ovo pisao?

šta dirao, šta pisao, men mama sve piše..gdje da tako bleSAV znam sva slova..

habi ljubavi moja virtualna:)

hej sofi, pozdravček..