ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Ljubavi moja,osećam da te moje srce voli, Da mi trebaju zagrljaji tvoji , Da I moje srce razume boli, Volim te!Ali,srce se toga boji… Boji se ljudi koji nam sreću kvare, Boji se mogućeg rastanka sa tobom, Zato i piše spomenare, Jer nekad ne zna šta sa radi sa sobom! Toliko zla u ljudima živi, Toliko zla drugi nam žele, Da i sama ne znam zašto smo krivi, Da i sami ne znaju da tako nesreću sami sebi dele... Tako blizu propasti i daleko od spasa, Ali opet naša ljubav opstaje, Jer smo daleko od zlog glasa, Koji u daljini nestaje... Ovo pismo neka vetar nosi, Do tvojih misli i tvoga uma, Možda ćeš ga u snu zateći u rosi Ili u zelenilu mračnih šuma