ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

Ljubavno pismo na jednoga Vranjanca Draga moja neprežaljena Marijke, muka me je naterala da ti napisem ovoj pismo s´s iskreni reci.Uzedo plajvaz , zaostri ga na bickiju lizna ga a iz srce i iz glavu potekose osecanja kroz plajvaz pravo na ovuj artiju, malko je doduše mrsna artija jer bo tatkomi u njuma mota dorucak, kad podje na rabotu.Kad jutre ne nadje artiju ima kucu na glavu da obrne. Ali ja sam gu eve žrtvovaja za tebe, da ti iskažem moja duboka osecanja, a pocistu artiju u kucu nemamo. Eve , nešto me strecna prs na desnu nogu , onoj malecko pršce, pa se seti kako smo prošlu nedelju bili na komšisku svadbu, pa k`d me ti nagazi s´s štiklu na onoj malecko pršce na koje vec nekolko godine imam kurje oko, svitke mi podjoše na oci , a ono prosto mi beše milo, sto me nagazi.Da beše neki drugi, utepaja bi ga kako kuce u lojze, al ti me t`koj nežno otpasa, da sam posle tri d`na krivija, ja krivim a ono milo mi , a i pršce neje više kako je nekad bilo, nadulo se kao burilo pa cuvaj bože, ne mogu ni cipelu da obujem, kao i ono ti se raduje. Ne znam zašto juce ne dodje u Trandafilsku bašcu, kako sam ti porucija, pa da izedemo zajedno lubenicu sto sam gu njeknja ukraja na pijac, ako i jutre ne dodješ moram sam da gu izedem, jer bo ce skape, a zašto posle na primer pretrpe onolki stra dok sam gu kraja da ide u provaliju a voleja sam da dodješ i ti, da ti otkršim najbolji ražnj, pa kad gu zacapamo a voda ni teci niz bradu, iijjjjj. Trebala si mori da dodješ Marijke, ovakoj tužno mi beše bez tebe , dok sam te cekaja, dremaja sam k´ako buva na kuce, obesija sam bija ulj kako star pet`l, pa gledam u mesec a on se iscerija na mene, pa mi dodese da ga tresnem da mu svitke iskociv, ko na mene k`d me ti s`s štiklu nagazi na kurje oko,mislim na onaj malecak prs, pa se seti što mi je mesec kriv što ja imam npr. kurje oko . Seti se na naš sastanak od prošli put, mesec ti beše osvetlija lice i grudi a ja te od radost cuvna u obraz a ono puce k`ko flasa od kiselu vodu, k`d se otvara onakoj pa `k. A ti uštrepta kako magarica u trnje a obrazi ti rustiv crveni kako bulke u žito. E moja Marijke, mori Marijke mnogo ti me seksualno utepuješ ti mene, dodji mori jutre da nemaš oci, što si takva, ja znam da je tatkoti ljut na mene, pa kad prodje pokraj mene izbulji oci kako žaba u palamudu a što sam ja kriv, na primer što on neje mogja da proda vašu krivu kobilu na pijac. Marijke mnogo si mi falicna cel noc mislim na tebe, pa odim po kucu kako samovila, pre neku noc ili d`n takoj šetam po kucu a ono t`mnina pa k`d se spna od tronošku sve sam nos ogruljija od zid a na oko ovolika m`snica. Majka mi je dva d`na turala na oko i na nos kromid da izvuce utepotinu, lego t`koj sas kromid pa se mislim majku mu što ti je ljubav, covek moze glavu da izgubi, ali ne mi je bilo žal. Ima mnogo toj još da ti kazujem, moje ljubavne muke sto ne može na ovuj artiju da stanev, da nemaš oci dodji jutre na naše staro mesto u Trandafisku bašcu. Kad se kuce uz drvo kacuje povuci ga za rep pa ako pocne da vije toj ti moje srce kroz kuceško vijenje ljubav porucuje. Tvoj zauvek i zanavek NIKODIJA! Eh što ti je ljubav,od ovakvu ljubav i konj lipcuje a ne covek. PS:citaj što pol`k mozeš