Čarobni brijeg

...

Nogavice vremena razdvojile su se i pravac koji je odabrala intuitivno, zaokretao je prečesto da bi jasno vidjela kraj tunela.

U trenucima kad bi se zatvorila u sebe, tražeći bar slutnju jasnije budućnosti za sebe i za njih oboje, mučili bi je bljeskovi mogućih slika. Pokušavala ih je vratiti u realnost, no bježale su od nje, bacajući je čas na jednu, čas na drugu varijaciju istog problema.

Da smo zadnji ljudi na Zemlji, ili prvi; da putujemo generacijskim brodom na neki drugi svijet a svi ostali spavaju zaleđenim snom; da živimo na svjetioniku ili visoko u Andama; da se nasučemo na tropski otok…

Željela je bar na trenutak spoznati veliki plan i svoje te Vanjino mjesto u njemu, o čemu se radi i zašto je toliko privlači osoba tako različita od nje.

Kad bismo… ako bismo… da smo… realna, potencijalna, irealna… činjenica, mogućnost, zabluda?

Da je ikako mogla, prihvatila bi misao da je ljubav tek psihofizička reakcija, evolucijski trik, kemijski zastor koji nas sprečava vidjeti sve što je ona druga osoba zapravo, prije nego se genetski materijal pomiješa i izrode se djeca, kao jedini cilj života, koju treba čuvati sve dok ne postanu dovoljno velika da odu za svojim reprodukcijskim zadatkom u veliki zločesti svijet.

Ali njena ju je mašta gurala dalje u nesvjesno, u podsvjesno, i oblijevala je neopipljivom toplinom van svakog vremena i prostora. Da je mogla, utišala bi tu neumoljivu čežnju za odgovorima i spavala mnogo mirnije, znajući da se netko drugi već pobrinuo za rješenja.

Međutim, potreba za Vanjom i sigurnom lukom plašila ju je.

Vezati se tako, svim pipcima postojanja za jednu osobu, pomiješati želje i vlastita pravila, mijenjati realnost prema obliku dvaju različitih, a ipak sličnih umova? Poletjeti, a onda bez upozorenja tresnuti otriježnjeno i ostavljeno na kamenu liticu?

Una nije bila sigurna ima li snage za još jedan sumanuti ikarovski let.

...

...kae pak sad? sve ok?...:)

majke mi, ne znam što da ti odgovorim :)

a di joj je kisober?

kaj je kisober?

da dobro i?...mislim ko i veli da je ljubav nekaj racionalnoga..phhh

kisobran od milja

Nisam sigurna jesam li shvatila kaj je piskinja htjela reći :-)). Znam samo kaj meni govori :-)). Daklem, sretno Uni :-)).

ok, ok, neshvaćena sam, da obrišem?

ne, ne brisati :) večer svima :)))

samo da ostavim komentar.....:))

Crystal, nisi neshvaćena :-)). Misliš li da svatko tko me komentira je shvatila/o kaj želim reći :-)). To je normalno, napišeš jedno, neki pročitaju sasvim stoto :-)).

zlica, to je jedino bitno, čitatelj je bitniji od autora :)

sa ikarom je bio i dedalus:)))

večer, star :)

znam, zlica, šalim se, stvar je u tome da nije istina sve što se napiše :)

da, donna, moć nagovaranja na gluposti, ne potcijeniti nikad :))

Crystal, tijekom srednjoškolskog obrazovanja, onog usmjerenog, imala sam očajne profače iz hrvatskog. I jednom smo imali dulje vrijeme zamjenu, mladu, friško izašlu s faxa. Radili smo Dugo u noć, tihu zimsku noć. Razvila se rasprava u razredu pa smo u jednom trenutku pogledaju u nju, očekujući da će ona "presuditi". Ta prekrasna mlada profačica se nasmijala i rekla: Ne znam, pjesma govori ono što Vama govori :-)).

zlica, pametna cura, ne samo da je shvatila, nego vam i prenijela poantu :)

Ljudi obično zažale, ne za onim što nisu učinili, već za onim, za što nisu imali hrabrosti učiniti.

a i negdje sam čula..da ni nema u priči ni u životu" sretnog kraja"..samo zato što još nisu stvarno i došli do kraja..

ima sretnih krajeva, ako sami odredimo gdje je kraj priče, i ako prihvatimo da ima više nego jedan kraj :)

mudrice ste večeras :))

valjda su povoljni vjetrovi, wild :)

ili je doza čokolade bila taman danas :D

još stane ponešto, wild :)

dosta je tiho, valjda svi mozgaju :DD

il gledaju tv :))

a baš su nedruštveni :D

...hmmm, da. Pa normalno je da su čitatelji nakon prošle serije optimistčkih i vedrih postova malo zatečeni ovakvim postom. Pa nije to ništ negativno, znak je to da imaš tu čitatelje koji fino ferceraju s tobom...:)))))

partibrejkers :DD

mileni, ovaj blog ima veze sa mnom prije mnogo vremena, kad je napisano, imam još dosta helija :DD

...znam, imam taj tekst u arhivi. Zake ti treba helij???...:)))))

helij je metafora za letenje pod stropom :DD

...a strop je metafora čega? Limita! Kaj te netko limitira???...:)

naravno, sama se limitiram, pa nisam totalno otkačila :)

...hahaha, na 2,56m visine !!!! Kako....hm....skromno bumo rekli...:))))))))))

ima i viših stropova, recimo, kazališta, lisinski, šoping centri :DDD

...je, al sad si doma, trebal bi biti standardni, dva i pol...:)))))))))))

ajd, mileni, otkači do te visine, pa ćeš vidjet da ni to nije loše :DD

da, trebalo bi sagiju malo helija, da se opusti .DD

...milena, imaj na umu da se uspnem na prste, ispružim se i imam tu visinu u dohvatu, kao neku lavicu...:)))))))))

lavice ne lete pod stropom, nego se šunjaju u travi :DD

...ma nemoj! u travi???...:)

suhoj travi, savani, da, kaj je tu krivo? i po kamenju

...e sad se ti delaš naivna, zna se na koje lavice se misli...:)))))))

ček, ček, postoje jaako dobri razlozi zašto pojedini znakovi su određeni simboli, ne pravi se ti naivan :))

...aha, tvrdiš da prestrašene drhću u travi pred mojom strelicom???...:)))))

...milena, idem spat, laku noć...:)))))

ne, zaboga, nego se drže zemlje i skaču samo kad su skroz sigurne da obaraju :)) a kad ne love, onda su kraljice, neprikosnovene, osim kad je kralj blizu :))

aj, lavice, ovisnici o heliju, i ini drugi gosti ovog bloga, laku noć :))

noć :)