Relativnost

U potrazi sam, vrludam ulicama kojima ne pripadam,odišem panikom,zbunjenošću i prezirom...
iuzalud koračam neistraženim stazama kad ne vidim ono što mi je pred nosom...
nude mi srce na dlanu,a ja uporno išćem za tobom...
zar si me prokleo i ostavio na periferiji?
dolaziš samo da me održiš na životu,čuvaš me u spremniku uzavrelih sjećanja i otvaraš tek kad pogledaš u svoje želje...
Dobro znaš da ne podnosim bol i da mi srce iskače iz prsišta dok ti čuvaš svoj otrovani mamac blizu mene....
Ponekda bi htjela samo ući u vlastito srce,opalit ti šamarčinu i jednostavno otići...kao da se ništa nikada nije ni dogodilo....al' uvijek se pitam....

uzmi svaki poklonjeni trenutak da ne žališ ni za čim