Kad se bus nije zaustavio na stanici...
Upoznali se telefonom, krivi broj. Išli na večeru, ona cijelo vrijeme tipka sms. I dok jede. Šutio sam, nešto sam i ja išao tipkat, ne ide me.
Sjeli u auto, treća, liva na volan, desna medju njenje noge. Nije se opirala, tipkala je sms. Petljao sam oko gaćica, jedva se prekinule. Bila je, valjda tip zna sastavljati porukice. Vozim, ne žuri mi se, relativna vlaga 100 %, tipka.
Sustiže nas prometov bus (Split). Vozimo paralelno. Ona duge noge, koljena su na pretincu. Dobrano raširila, ful pristup. Desnica radi neumorno, tri prsta. Šofer busa je sad na metar iznad njenih kolljena. Kurvin sin ne gleda naprijed, ravna se po mojoj voznji. Ona tipka, frajer je stvarno dobar, dolje je sad pacifik, Marijanska brazda.
Prolazimo pored autobusne stanice, šoferu autobusa ne pada na pamet da stane. Frajeru ide odlično, počela je trest koljenima, tipka. Koncentriram se maksimalno na pravac. Bus je pun putnka , ja vozim.
Šofer je otvorio svoj prozor, glava vani, samo što nije ušao u mercedes. Evo je, dolazi, guram i palac. Jebiga. Koljena udaraju u krov frenetično, bus se opasno bliži, svira...Manijakalno ubacujem u drugu livom rukom, pun gas. Prepustam bus šoferu.
Više vridi jedan njegov prst na tipkici neg' moja čatiri u pičkici. Ne tipka više, jebo je zagrebčanin...
02.05.2004. u 0:44 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar