A mislio sam da sam jak



Pametnjaković.
Nije mi se to dogodilo do dvadeset i treće i mislio sam, imam vremena. Kad mi se nije dogodilo ni do dvadeset i sedme, pomislio sam, možda jednostavno nisam takav tip. Do tridesete sam bio sto posto siguran da je to to. Tko je uhvatio taj vlak, sad je na njemu, ostali idu autostopom.
Pa kako im bude.
I onda se dokotrljala i trideset i druga i 22.XII....
Nisam ni znao koji mi je vrag, a nije da nisam mogao pretpostaviti, ipak nisam bez iskustva.
Kad sam joj prišao, nisam mislio o tome, ni o nekoj spiki ni kako bi se 'uvalio' nego sam otišao tamo i počeo razgovor. I za pol' sata smo se ljubili. Tek sam kasnije primjetio neke čudne simptome. Kad smo razdvojeni, ja sam bolestan. Fizički bolestan. Boli me želudac i vrti mi se u glavi ....Mislim, biti zaljubljen je jedna stvar, ali biti ovako bezglavo zateleban je nešto sasvim drugo. I ja sad to nosim na svojim plećima i koljena mi popuštaju. Ona mi ne vjeruje kad kažem kako se osjećam, a ja ne mogu biti bez nje. Noćas sam je kući odveo i onda sam k'o kakav mjesečar tupio po gradu dok nisam doplazio do svog stana. U njemu miris njenog parfema lebdi u zraku. Patim svaku sekundu bez nje. A mislio sam da sam jak.

Ima pravo Gibonni.....sve je moje njeno....

03.02.2008. u 9:40   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

i moje njegovo....nisi jedini

Autor: zvonka_27   |   03.02.2008. u 9:44   |   opcije


zavidna sam....i čekam da se to i meni dogodi.....

Autor: GENERALICA   |   03.02.2008. u 9:49   |   opcije


a joj nemoj bit zavidna, nekad stvarno boli , nazalost ...

Autor: zvonka_27   |   03.02.2008. u 9:50   |   opcije


Prvi put si se zacopal, to ti je... ali drugarski savjet... čuča koja fata žvaku nakon pol sata... mmmda...

Autor: Caulfield   |   03.02.2008. u 9:50   |   opcije


Kadabi uspio definirati ljubav ona bi dozivjela metamorfozu i promjenula bi svoje u nesto drugo.
Sreca je da nam ostaje samo traganj ali ne i pronalazak te definicije.
Biti zaljubljenim (pa i nesretno) je kao izvanredno stanje u nekoj primjernoj drzavi, takvima postajemo i mi.
Kaos slatkog nespokoja.

Autor: Glup-gluplji   |   03.02.2008. u 9:54   |   opcije


joj, joj, ...kak vi muški ne znate prepoznati sreću ni kad vas u facu pogodi

Autor: vidi_me_tu_sam   |   03.02.2008. u 10:03   |   opcije


CAULF, HAHAHAHAHA!

Autor: dobar_ovaj_dan   |   03.02.2008. u 10:03   |   opcije


ja sam trenutačno negdje u toj tvojoj fazi: "...dvadeset i treće i mislio sam, imam vremena"..... ovakve priče zapravo mi uvijek daju nadu :))))

Autor: brunsha20   |   03.02.2008. u 17:54   |   opcije


Dodaj komentar