Šestine
Na noćašnji datum tragično je skončao (u krajnje mutnim i maglovitim okolnostima, tako što se te noći spustila gusta magla iznad Zagreba) srpski princ poezije (kako ga je zvao njegov veliki prijatelj i adorant Zlatko Tomičić.
On venčavaše Šumadiju i Zagorje, Vračar i Dubravu, a volio je ženu koju su svi "veliki" srpski pesnici i "jebači" jebavali onomad uzduž & popreko. Ipak, hodeći za vapijućim glasom svoga imenjaka, nije išao malen ispod zvijezda. Štoviše, svojim metaforama on ih rasprskavaše...ili tako nekako. Čitajte poeziju Branka Miljkovića (Porekl nade, Vatra i ništa...)
13.02.2008. u 19:34 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar