PHHHUUAAAHHHH GRGLJ (izraz gađenja)
Netko mi je jednom rekao da su mi blogovi k'o crtići, ponekad...
O kojotu, oni...slobodni pad u kanjon. Korak prekratak do druge strane.
Nije to bez vraga...ima tu nešto.
Neki dan nam gazde podigli posao za, paaaa...pedeset posto. Da sad ne lažem...treba doći sat ranije, ostaje se sat duže. Radi se brže, a pauza je postala poput Yetija –
Svi su čuli za nju, nitko je nije vidio....Veću plaću nitko ne spominje. Yeti sindrom.
Uglavnom, krenem ja tako ranije na posao...i usred vožnje stigne mi poruka. Srce mi zaigra. Moja me se draga sjetila. Vozim brže da prije stignem da pročitam što piše...
Ulazim u pekaru, šef smjene me zaustavlja i kaže mi kako 'ne valjaju pite od sinoć ništa, sve su sjebane, odbit će ti gazda (jedan od njih) 120 kn od plaće'.
Mrak na oči mi pada, instant....
Što je bilo s pitama? Mekane, mrljave, nikakve. Di su? Na polici. (gledam, tražim...) Zamotane su u najlonsku foliju. Pita kad izađe iz peći bude VRUĆA...(250 °C), jebena CIGLA bi se uparila i sjebala da je umotaš u najlon prije nego se ohladi kako spada.
Tko je umatao pite? Vozač. Zašto sam ja tome kriv? Ne znam ja ništa. Samo prenosim poruku, ne galami na mene. Oprosti...
Posežem za firminim telefonom (jebo sam sebe, ako ću zvati gazdu na svoj račun) i skužim da mi je moj mob u ruci, htio sam vidjeti što mi draga šalje. Piše:
„Nevjerovatno kak si me opet danas odjebao!“
Mrak na oči, opet-drugi put u tri minute, jebeni svjetski rekord.
Razgovarali smo danas i poteglo se pitanje učenja informatike...brinem se, bilo bi full glupo da padne zato što je brbljala samnom, a nije učila. Kažem joj 'uči'... Kaže 'ok'. Da nisam bio telefonom probuđen iz sna nakon cijela tri sata spavanja, čuo bih zlokobno struganje tektonskih ploča u tom 'ok'. Podrhtavanje, tremori...kao prije erupcije koja je obrisala Pompeje. Jadna bagra.
Odgovaram na sms optužnicu- 'Nije istina!' Nisam kriv, časni sude.
Vrata se otvaraju, ušetavaju se obojica gazda...slijedi vatromet. Međusobne optužbe, prijetnje otkazom s obije strane (i ja i oni, izgleda da tu stvarno nema budućnosti), kompletna parada traje pol sata. Koji će nam faliti u proizvodnji, znači idemo pol sata kasnije kući. Dobijam minus kod personala. Al' imam kredit zbog ranijeg dobrog ponašanja pa su mi oprostili.
Konačni rezultat, nikom se ništa ne odbija od plaće 'ali ovo je zadnje upozorenje'
Aha....
Jutro....-8°C, magla....polegla po autu i zaledila ga. Okrećem ključ-tišina. Dead as a doornail. Mrtav 'ladan. Nemoguće je izmjeriti što je više od to dvoje. Izlazim, zaključavam vrata, tabanam kući...pogodi tko je sinoć vozio bez jakne...
Free fall, coyote style.
A, da, Valentinovo je....
14.02.2008. u 8:26 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
dok ti se jedan dan ne zamrači, pa ih sve ne umijesiš u tijesto..
Autor: habucibe | 14.02.2008. u 8:39 | opcije
Kad te krene onda te krene. Ali jednom i stane. Zato, don't worry, be happy
Autor: pot5ica | 14.02.2008. u 8:42 | opcije
hej, ovo je stvarno zgodno za čitanje!
Autor: pike_TS | 14.02.2008. u 9:09 | opcije
Dobar ti je blog!
Autor: bbbarbie | 14.02.2008. u 12:37 | opcije
:(
Autor: samatri | 14.02.2008. u 16:06 | opcije
jao jao jao.... pa ovo je danas definitivno krenulo nizbrdo..... mogu ti reći da si iznenađujuće pristojan bio u ovim blogu uzevši u obzir cijelu situaciju - da sam ga ja pisala vjerojatno bi izgledao "%$&&?!!%##%$$*" ..... nemam ti kaj za reći.... navini muziku i vrišti :)))
Autor: brunsha20 | 14.02.2008. u 18:03 | opcije
Ja ću ti samo reći: Per aspera ad astra!
Autor: mafijasica | 14.02.2008. u 19:10 | opcije
A ja bi tebi rekao što možeš s tim trnjem, samo da mi nisi rodbina...
Autor: Samotnjak13 | 15.02.2008. u 16:20 | opcije