Trebate li prigušivač da ubijete...pantomimičara?

    Kišica  nije prestaja padati, krenuo sam u trgovinu. Ubrzo se nađem između polica, guram kolica ispred sebe… dolazim do blagajne. Vidim da mnogi  zastaju pred ulazom, gledaju u nebo. Pojavila se duga nad gradom, ubrzo još jedna. Izgurao sam kolica van i  «parkirao»  starija gospođa me pitala za dvije kune, djeca su se naguravala okolo. Kad sam se malo udaljio i  okrenuo prema trgovini vidio sam ljude koji su se uredno poredali  držeći kolica ispred sebe, gledali su u nebo.  Bilo je smiješno za vidjeti, samo je falilo da se odnekud pojavi  animirani lik koji reklamira prašak za rublje.
   I ja sam često dizao pogled, dok sam išao kući,  lijepo je vidjeti takav prizor, odjednom sam se osjećao sretnijim,  euforija ;) poželio sam podijeliti taj osjećaj s nekim. Poslao sam joj sms. «pogledaj van, duga je nad gradom». odgovorila je..»steta sto nisam u gradu, pozdravi je i u moje ime!»
..ne znam što mi je to trebalo??     

Eh, essek, nadam se da sada još više razumiješ moje weblogove :))
Otprilike prolazim isto :))i pitam se :Što mi je to trebalo?