entre dos aguas

...lagano sada. samo polako, da nije ekstremno dobro, da nije ekstremno loše, neka je sredina, neka je mlako. neka je voda mlaka, neka je nježno.

to je strah...jako je loše ako voliš biti u sredini...svi su nekada imali srca i tada su bili najbolji, svi su nekada pali i tada su bili najgori..onda ste jednoga dana odlučili da ćete biti u sredini, da će te biti ono što najviše mrzite (mediokritet)...ajme tuge, ajme suza. I tako, lagano u koloni u sredini hodate plaćajući račune, igrajući se robota u svojim firmama do svoje smrti. jako lijep život, bio je tako zanimljiv, ovaj čovjek je baš bio super, tako nikakav, svaki je dan odlazio na posao i bio je poslušan i dobar, sad mu je sigurno super negdje na hipotetskom nebu (gdje li je to, ne znam, nisam vidio, netko priča). I tako svi, djecu učite da skrivaju osjećaje, onda se čudite što postanu krvnici, učite ih da budu pokorni, da slušaju kao što vi slušate svoje žene, svoje šefove, svoje unutarnje glasove i svakoga koga se bojite...a bojite se..usrani ste ko' grlice...pada iz vas sa svih strana...i dobro...onda budite u svojem privatnom paklu..njega vam nitko ne želi oduzeti...vaši strahovi su samo vaši...i volite ih, toliko ih volite da ne možete bez njih...na osovinama dvaju uvjerenja "nisam dovoljno dobar i ne zaslužujem" a ni ne znate što vam je...samo lupate o zid....u panici, u strahu, u pomanjkanju sigurnosti....negdje je pisalo...s krunicom u jednoj ruci a plastičnom karticom u drogoj. to ste htjeli, to vam je bio cilj...od malih nogu...ma to vam je netko rekao...to niste vi....


ah, ne brinite...ovo je odlomak iz romana. ne grize za pravo... :))))

Kamaya?:)

ja sam pisao...žao mi je :(

ma dobro je. Novinama po guzi...i bu prošlo;)

a mi koji ne slušamo...završimo na iskrici!