...zmijica..

..se javila...konačno...a bilo je i vrijeme ako ćemo iskreno...
...još su mi u glavi te slike, te oči, te noći s mirisom njegove kože, taj grad u magli...
...budim se noću i sjetim ga se čim otvorim oči, kao da živim od razmišljanja o njemu!...kao da nemam pametnijeg posla! ...a onda mirno zaspim, ionako nas dijele stotine kilometara, i tu ne mogu ništa....daljina koju bi samo obostrane misli mogle skratit,ali ni to nije to...
...mučenje tih zmijskih očiju, to me proždire više od bilo čega... ...doslovce bih propješačila svu tu daljinu koja me od njega dijeli kad bi znala da bi sve to moje maštanje o nekoj predivnoj ljubavnoj priči imalo smisla...
...ser.. u prazno!...predivne ljubavne ne priče ne postoje osim u Disneyevim crtićima...

04.03.2008. u 14:48   |   Prijavi nepoćudni blog   |   Dodaj komentar

a daj želiš rastužit djecu, pokvarit im ručak, jok šećer prije juhice:))

Autor: naosikaja   |   04.03.2008. u 14:51   |   opcije


...mislim da ovo ne čitaju djeca, jedini koji to čitaju i pišu su budale kao mi sad ovdje :)

Autor: smedi_secer   |   04.03.2008. u 14:55   |   opcije


Dodaj komentar