Životne motivacije & motivi za BITI ŽIV

 
Postoji izreka da mi vlasnici pasa beskrajno dugo možemo govoriti o svojim psima. Ali nitko nam ne da. Sugovornici koji nemaju ljubimce hitro prebace razgovor na promjenjivo vrijeme ili se naglo žure bla,bla....Pa mi sinulo da o njima pišem. Mogu dokle hoču, prsti me još služe, hvala Bogu, uz to sjedim i ne moram slušati o tuđem ljubimcu...dakle..
Preselila sam jedne poratne godine na more, mama i ja, u neku veliku kučerinu i za dva, tri dana počele razmišljati o povratku ili eventualno suicidu..porušile smo fajn mostova iza sebe...i velim ja njoj :"odoh kupiti nekog psića, evo ima u oglasu, u susjednoj ulici". Mama rekla da je kuća dosta velika pa ne mora vidjeti ni psa ni mene ako ga kupim, i ja otišla kupiti pekinezera. Ostala im samo ona, Siba, pa nisam morala ništ' birati. Malo čupavo klupko zlatastog krzna, putem do kuće izgubila sam srce. Sjećam se, mama frktala nosom i okretala glavu, stavila sam je između nas, gledale smo tw. Drugi dan, u istoj pozi, mazim rukom Sibu, naletim na maminu ruku, nasmijale smo se. I njoj je Siba maznula srce u trenu. E da nije bilo nje, u toj vukojebini bih se garant ubila. Mazila sam ju, učila je da bude dobra i nakon nekog vremena skužila sam da je počela misliti da pripadamo istom čoporu. Onda je počela pokazivati osobnost i navoditi me da vjerujem kako mi se šeta po svim mjestima kamo je htjela ići...i druge sitne mudrolije. Tek kad' sam odlučila da je parim, pokazala je tko ima glavnu riječ. Najljepše primjerke koje bih joj dovodila ignorirala je u stilu, dignute glave i pokazujući zubiće ako bi koji prišao preblizu....Onda netko zvonio, ja otvorila i pružila ruku ženi koja je dovela dugodlakog pekića, Siba i on već su se ljubili.
I tako se rodio Sidi. Bijeli pekinezer, duge dlake, najmanji od četvoro, mrljav i šeprtljav. Mislim, kakav je, kome da ga dam, popit' će siroće batina, ništ' ne sluša, ide na guranje. Takav je i danas. Kad kažem da požuri, njegove uši pošalju impuls satiću u glavi, koji mu pokaže još desetak slobodnih minuta. Ali je zato naučio dizati šapice, jednu po jednu, da ih brišem poslije šetnje, pa i kada nisu prljave. Ne prilaze stolu kada se jede i točno znaju gdje je nepostojeći prag koji dijeli kuhinju od blagavaonice - u kuhinju im je ulaz zabranjen. Jedu iz jedne plitice a on je kavalir i često mirno čeka dok ona pohlepno bira bolje komadiće i sjeda prvi kod mjesta gdje stoje keksići. Svakodnevno se igraju hvatanja, hrvaju se nježno, predući i izvode komedije s ciljem da me zabave - provjeravaj često da li ih gledam. I maze se. Majko moja toliko ljubavi emitira ta mala njuškica što se približi mom nosu i brzo ga stidljivo lizne....I redovno me nasmije svaku noć kada se šulja pola sata, da bi se dovukao do moje sobe i zavukao ispod naslona ležaja, misleći da je nevidljiv...
Odmalena Siba luduje za spavanjem ili šetnjom, jurnjavom za pticama i mačkama, Sidi za plišanim igračkama. Ali to je već duža priča, drugi puta.......
 
 
 
 

lijepa priča

..hvala ti..presretna sam što još uvijek živim tu priču...

Hoćeš reći, da ipak kupim psa???:)

....vatra u peći ne grije dovoljno:(((

..nemoš falit mira, nema s njima razočaranja a ljubav je "do kraja" :)))

dobro, draga, kad ti tako kažeš, već dugo se dvoumim

lijepo si to napisala.::)))psi i konji su i moja ljubav.od malena sam brinula za lutalice da prežive zime.imam jednog vrlo pametnog pudla .

..pipi, kažu da su pudle najinteligentniji psi...naravno, poslije Sibe i Sidija :)))))

Dok sam bila mlađa, moram reći, prezirala sam ljude koji imaju pse, a nemaju djecu - zašto ne usvoje neko ostavljeno dijete. Eto, sad je drukčije...

.razumijem te mira, da sam imala dijete,priča ne bi bila o psima...sreća da svatko može imati psa, i ako ne može imati dijete...

:)

Oprosti, molim te, svatko ima svoje razloge i životne uvjete, kažem, tako sam gledala dok sam bila mlada...oprosti

..sve ok, nisam te krivo razumjela :)

a šta ćeš, frustrirana jer mene više nitko neće usvojiti:(((

..ma nikad ne znaš....usvoji te možda neki mali psić ili maca...ako ne još imaš vremena u "domu" :)))

ma i ja sam znala pomisliti,toliko truda,a uvijek će ostati samo pas:)bolje da sam neko dijete podigla...ali moj sin voli životinje kao i ja zapravo čak i više nego ja.

Drage moje curke, ima još žeravice zapretene, samo da netko snažno puhne..pa puše i puše i puuuuušeeeeeeeeee i - hm, a neće valjda ugasit žeravicu??

..pa sad, ja sam felix, dižem se iz pepela....a rekla bih da bar jedna mala žar ostaje do kraja ..:))

..pipi, taj "samo pas" ti je zahvalan na svemu, svakoj sitnoj pažnji i svakoj mrvici ljubavi koju mu daš...za razliku od....ha, ma znamao :)))

Draga moja, svi se dižemo iz pepela, što nam drugo preostaje..a samo je feniks ušao u mitologiju...ili je možda trebao biti femiks:))

ups! - znamo

..pojma nemam, mira, ali znam da mi već i dop...... stalno se dizati...nije to baš neka pozitiva :))

Kak nije pozitiva, pa to nam je jedina gimnastika!

..hahaha...imaš ful pravo :)))

ah,draga moja evita meni je to peti pas po redu..zapravo nikada nisam bila bez psa:)samo iskreno ako pričaš onda je pas i obaveza i briga i to ne baš mala.na svu sreću ja sam uvijek svoje pse naučila redu tak da nema tu kak mi veli prijateljica:joj nemrem s tobom u grad ,znaš muža još nema pa nema tko ostati sa mucicom" ja se uvijek smijem kad ćujem da ljudi psa tretiraju kao da je dijete.pas je pas.volim ga ali ne norim preveć oko toga.

ja još o pesima a vi ste već na pticama::)))

Baš se tih obveza i bojim, ne bih ga imala kome ostaviti, a vjerujem da ni životinja ne voli biti sama u stanu.

pazi : ni životinje, a bogami ni ja:))

..hej pipi, molim te da me ne tretiraš :)) ..pa čitala si kak sam ja svoje pasiće dobro odgojila..i nema frke da ostanu sami 5,6 sati... a hebeš ga, imaš pravo, velika su obaveza..

..curke, iskreno bih preporučila samo ženama (može i muški) koje žive same da uzmu ljubimca....osim obaveza, daju i razlog da ustaješ ujutro, da živiš jer te netko treba..:)

ja sam rekla sinu da je ovo zadnji pes i da više u moju kuću ni jednog nebu dopeljal.valjda ne bum popustila:))što sam starija manje mi se da gombati sa time...a ako si sama ...može biti i problema,recimo tko će psa izvesti ako si bolesna?miro nije imati psa samo draganje i maženje.

A ako počne lajati sam u stanu, 8 sati na dan???:(((

evita ovo tretiranje nije išlo tebe:))
miro nebu ti lajal kaj je sam ,nego će cviljeti i zavijati tužno...ma vragi su oni mali zavuku ti se pod kožu,pa sve onda trpiš i normalno ti je .

..ma sve ih možeš naučiti...ali ima pipi pravo - ja nisam smjela biti bolesna ujutro, skoro 10 godina.. ;)

Sklonija sam Ewitinu stavu, nego tvom, Pipi, a znam da ste obje u pravu.....
Da, ponekad je najteže ustati i ugledati samo prazne zidove, a opet, ne želim nikoga opterećivati svojim ljubimcem...

Izgleda da sam neodlučna osoba...a možda i nisam?:)

nedugo sam tek vidjela da ima i za pse kao za mačke,pjesak za vršiti nuždu..nisam ni znala...al znaš ima jedna stvar koju nikako da odgonetnem.kad god se vozim u vikendicu pes leži mirno na zadnjem sicu i spava.kad dođem do predzadnjeg zavoja prije kuće diže se i počne lajati:::)))od kud mu to ?kaj ima kilometarcajger v riti?::))

..treba paziti da im ne daš tajming, da te ne vuku u određeno vrijeme za ruku, da idu van....kao mene sad Sidi, stislo ga :)))
lijepo mi bilo klafrati s vama cure, do čitanja!:)

bok ewita:)

do pisanja:)

:)miro

kada netko nekome spasi život onda taj netko ima dušu.da reći ćeš kako siba može imati dušu ona nije čovijek? čudno je to da mi koji volimo pse nalazimo u njima ono što nismo našli u čovjeku,čudno i žalosno ali danas ima tako malo ljudi koji su spremni činiti to što siba čini tebi svaki dan.ja ti te rijetke stvarno dobre ljude zovem"svetcima koji hodaju"a tko kaže da to ne mogu biti siba,dona......