sanjarka u duši u realnoj zbilji današnjice

Novi dan. Ustanem i shvatim kako u ovom našem životu uopće nismo slobodni ljudi... Mislimo da jesmo, zapitaj se jesi li?
Da li slobodom možemo nazvati ovisnost o cigareti, (ne, nemožemo, to se zove robovanje cigareti). U očaju ustaješ i prekapaš po stvarima, panično tražeći taj mali smotuljak da te na neki način opusti... (brijemo da nas cigareta smiruje), smiruje nas u biti ritmično udisanje i izdisanje, isti efekt postižeš i bez nje.... Da li slobodom možemo smatrati odlazak na posao...na žalost, ne. I tu smo robovi, juriš na posao kako ga nebi izgubio. Taj posao osigurava našu egzistenciju... znači opet smo u nekom grču... u biti mislimo da činimo nešto svojom voljom, a u biti tom voljom upravljaju svi i sve, samo ne mi....
Sloboda bi značila da sad u ovom trenutku kažem, dosta mi je ovog posla, idem se prošetat do Maksimira ili od sutra neću radit za ovu firmu, odlučujem da ću neko vrijeme odmarat i uživat....aha, ta bi me sloboda koštala života....
Toliko o našoj slobodi i neovisnosti

onda sam ja...slobodaaaaaaaaaannnnn...

oš' reći.... živimo pod terorom guzice ;)

pa nije sloboda samo odmarat se i uživat. to kaj ljudi ne znaju kaj oće u život pa se upliću u poslove i odnose koji im ustvari ne trebaju ili su im nametnuti iz vana, to je druga priča. onda nije čudan taj grč u kojem su stalno.

Kad već spomenuh guzicu.... Daa je slobode ja bih jednu Maru tako rado primio za guzu, no tu je oni mrgud od muža...