ŽIVI
TEK KADA DOISTA BUDEMO ZNALI I SHVATILI DA NAM JE OGRANIČENO VRIJEME BORAVKA NA ZEMLJI - I DA NEMA NAČINA DA DOZNAMO KAD ĆE NAM KUCNUTI ZADNJI ČAS - TADA ĆEMO POČETI NAJPOTPUNIJE ŽIVJETI SVAKI DAN KAO DA NAM JE JEDAN JEDINI ŠTO GA IMAMO.
Elisabeth K.-Ross
02.04.2008. u 9:35 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar
pa i sad znamo da nam je ograničen boravak na zemlji, i da smo samo prolaznici kroz ovu božiju baščtu, a kad i de če nam se svječa ugasiti pa to i bolje da neznamo-moj skroman doprinos....
Autor: triera | 02.04.2008. u 9:37 | opcije
ali bit je u tome da živiš dan kao da ti je posljednji...
Autor: Zekica | 02.04.2008. u 9:40 | opcije
da slažem se donekle, no nije li bolje zahvaliti nakon svakog buđenja novom nam danu.koji nam je podaren.
Autor: triera | 02.04.2008. u 9:42 | opcije
dobro jutro:)
Autor: btb_wild | 02.04.2008. u 9:44 | opcije
...TADA ĆEMO POČETI NAJPOTPUNIJE ŽIVJETI SVAKI DAN KAO DA NAM JE JEDAN JEDINI ŠTO GA IMAMO.... to najčešće uspiju ljudi kojima se kaže da su im dani odbrojani, obično kad prime terminirajuću dijagnozu....
Autor: istima | 02.04.2008. u 9:50 | opcije
dobro jutro....buđenjeeeeee.....
Odgovor na komentar: treba zahvaliti, ali kako znaš da ti ta zahvala nije zadnja.... ponovit ću poanta je u tome da ni ti ni ja ni svi mi neznamo da li ćemo dočekati većerašnje zvijezde, a kamo li sutrašnje jutro i zahvalu.... zapitaj se... ima li nešto što želiš učiniti ili reći danas u slučaju da ti je posljednji...to je poanta...poslje je kasno.... pomisao...joj da sam se bar oprostila...da sam joj barem rekao...kužiš stari moj! Poruka tebi je...ako imaš kome reći da ga voliš reci to odmah, ako imaš komu reći oprosti, reci...
Autor: Zekica | 02.04.2008. u 9:52 | opcije
zato vam sve to i govorim....često mislimo i ponašamo se kao da je život vječan...kao da nećemo nikad ostariti i nikada se razboliti... zapitaš se nad sobom i svojim životom tek kad se primakneš rubu ili te bolest dogura do tog....
Autor: Zekica | 02.04.2008. u 9:55 | opcije
vidim da sam ignoriran, pa odlazim...pozdrav
Autor: btb_wild | 02.04.2008. u 9:59 | opcije
ja ču ti poželjeti dobro jutro pa ne-odlazi.. ma preteške misli od rana jutra - SMRT JE NEMINOVNA PA KAD I DE NAS ZADESI ..NEMOŽEMO JOJ UTEĆI.
Autor: triera | 02.04.2008. u 10:00 | opcije
Da treba znati uživati u malim stvarima koje nas stalno okružuju a ne samo stremiti i patiti zbog nekih dalekih možda i nedostižnih postignuća, koja ako nam se i dogode mogu proizvesti tek kratkotrajni osjećaj sreće...
Autor: istima | 02.04.2008. u 10:07 | opcije
teško da tu mudrost može shvatiti netko mlađi od ..recimo najranije četrdesetak godina...možda sam i tu granicu trebala pomaći prema pedesetima..na žalost.
Autor: pipi-bez-carapa | 02.04.2008. u 10:31 | opcije
Ili netko kom se posrećilo da u ranim tridesetim čuje... Sa tim možeš preživjeti do dvije godine...., a onda ipak bude puno drugačije. :)
Autor: istima | 02.04.2008. u 10:55 | opcije