Kilo bijelog i sifon

pa to je strašno nešto. zapravo, ne da mi se pisat ni sad, al nemam neka pametnija posla.
strašno mi se ide van nekud. ono, vjetrovi pušu, stabla se rušu, steglo me u gušu, boli me u dušu, evo čak mi je i rima takva da vergilije ziher sad lupa po sanduku da ga puste van da se ubije još jednom.
e, stvarno mi se ide nekud. totalno me sjebala matematika za danas. glupo sam kalkuliro, kladio se na krive konje i sad sam ispušio večer.
ček, ček malo, marlowe... ajd ne budali. saće te sigurno neko pozvat van na kavu. šta fali? skoro si zgodan, skoro pa se s tobom da razgovarat, a evo, imaš i skoro 18 novaca u džepu čak, pa to je skoro za dve kave i perec kad ogladniš. pa ti si skoro pa pravi frajer, skoro pa ti niko ne bi odolio.
a niš. idem ja radit nešto.

pametna odluka

pa gle sad... kad sam reko da idem radit nešto, nisam mislio da idem tapete mijenjat, ni da idem popravljat getribu na susjedovom dajcu. ono... idem si kavu skuhat. i to je poso.

kokoš? šta si ti, vegetarijanac? doduše, ima onih koji vele da je i kokoš meso, toj istina. ali, zaboga, pa čak i gljive zovu mesom. šumskim, doduše. ali šta je onda vepar?