Kilo bijelog i sifon

evo me baš sam sad šleper do kuće doćero pa reko, ajd da napišem jedan kamijondžijski weblog.
ovdje svi nešt kukaju i pišu neke uznosite pjesme pa bi i ja tom trendu dao svoj šoferski obol. jer imam tugu u duši veliku. ma, mislim, nije ništ strašno, ono... sunce piči, al me ne smeta, stavim ja svoje rejbanice pa doma izgledam ko ćiro gašparac, sve me curice gledaju milo.
al problem je drugi. kad radiš turu do donjeg lapca pa je vrućo ovako ko danas, a meni se špek i jeger ucvrlji na suncu. pa to je, ljudi, strahota jedna. onaj špek, pa to je ko tabatnu mast da jedeš, nemere ti ni tri glavice luka posle sprat taj okus iz usta.
ništa, odo ja sad krenut za zagreb, fala ti bože šta su napravili internet kafe tu kod macole pa mogu da se pojadam sa lica mjesta. javim se iz tušilovića, tamo ću svratit na pivu. aj bog.