C'est la vie

Polako se bliži i taj petak, a ja se osjećam kao da gubim jedan dio sebe.... Ako se tako osjećam za njeno vjenčanje, kako li ću se tek osjećati ako se ja ikada budem udavala... u mojoj priči, ja ću biti Faca, a tip će biti Carrie... Mislim da će mi se dogoditi panic attack...

A što se tiče petka, nadam se da se neću rascmizdriti i pokvariti joj taj dan. Neam pojma zašto se tako užasavam braka...
Jednostavno ne želim se obvezati na nešto z-a-(jebeno)-u-v-i-j-e-k. Ta riječ zauvijek, zvuči strašno....

Mislim da me uhvatila neka čudna kriza, počela sam sama sebe pitati, bih li mogla biti u vezi sa ženom... jebena Super Silva, da nije ona nafurala medije svojom pričom, bila bih sigurna u svoju sexualnost. :)

zato su mediji dobri.ako ti neznaš oni znaju.

Draga moja, kad naiđe onaj pravi kak se to veli nećeš se užasavati braka nego ćeš željeti provesti svaku sekundu, minutu, život... s dotičnim. Ovako, budući da ga nema (mislim onog zaista Pravog) užasavaš se vezati, pih pod navodnicima vezati... ništa nije vječno osim prolaznosti :))

A u petak/subotu kad se bude bacao buket (ako bude) nemoj se gurati naprijed da ga uhvatiš... imaš još vremena... mlada si :))

a što na kraju kupila kao poklon?

Uzela sam im lijepo suđe, unikat je, valjda ga neće razbiti.. :) Eto mene za godinu dana sa istom brigom, kada budu pravili svadbu :) Ali mislim da ću im tada keširati.

Na sreću, nema bacanja buketa. :)

fever, slažem se sa 321...vjeruj mi, kad naleti pravi (ja ga još čekam:-D), to znaš i ne užasavaš se toga da ćete biti zauvijek skupa, nego da postoji mogućnost da budeš bez njega...ali, kažem, kad naiđe PRAVI...al imaš još vremena ;-)