Riznica Snova

Nisam želio izgubiti tvoju blizinu,
jer previše je srasla u meni,
i previše sam navikao na našu tišinu,
na dvije šalice kave,i na dvije sjene..
nisam želio navečer leči sam,
ja neznam kuda vodi sve ovo,
..ne želim misliti što je sreča,
previše sam iskreno vjerovao u nju.
ne želim priznati,
da su obečanja bila lažna,
..ne želim tužan sjediti noću,
i starim slikama govoriti o boli,
napokon sam pustio ovu mrežu uspomena,
da te odnesu,na neko drugo dno..

sanjaru da niste srasli pupčanom vrpcom:)))))))))

faitas..ko če ga znati..sve je moguće..ali bilo jednom sad se spominjalo...:-)))))

uf,sanjar dole ispod sipaju prijetnje,prosipa se otrov,ali zadnji stih ove pjesme ipak je kruna na sve ;))

vitez..mogu mislit..:-)))).hvala na komplimentu..:))))

jesus, malo smo nepismeni, ha? ha ha ha ha ha

priska..to me ne brine..pa nisam sam...:-))

samo ću ti reći da sad na tvom blogu imam što čitati,žao mi je da nisam prije navratila.

LLLeila..drago mi je da si navratila u moje odaje..{ blog }..i nadam se da češ i ubuduće dolaziti..a ja ču se potruditi da pronađeš nešto i za sebe...UGODAN TI BORAVAK..;-))

ma super su ti stvari,baš mi tako nešto treba,nisam baš najbolje pa mi baš ovo odgovara,naravno da ću dolaziti.

LLLeila..baš i nije nešto što podiže atmosferu..nažalost ima dosta tuge u ovim slovima..nemoj da se i ti tako osječaš...

e još i goreeeeeeeee,ali nemam inspiracije za pisanje.

LLLeila..znam..vjerujem ti..i zato te neču siliti da govoriš o nečemu..što je samo privatna stvar..da mogu pomogao bih ti da budeš uvijek vsela..da mogu..pomogao bih i sam sebi...

ispravak:..vesela..

jasno mi je sve,životne škole su ipak najteže,a onaj tko ih prolazi sam ,zna kako je.

..ponekad i životna škola zna proči bez uspjeha..mi ponovimo iste greške..i sva samoča koja nas obuzme poslije toga..nakon nekog vremena ostaje samo ožiljak..drži nas još samo nada da je to zadnji put...

Nažalost moram vas napustiti za večeras..UGODNA,MIRNA,TIHA,SNENA VAM BILA I OVA NOĆ...do čitanja sutra navečer...:-))