Sedamnaesti kolovoza

Uvijek poslušajte nečiji iskaz s izvjesnom dozom rezerve iz razloga što je u biti svaki iskaz osobna interpretacija. Kinez Lao Tze koji je kako u svoje vrijeme, tako i kroz dugu povijest, općenito smatran mudracem, govorio je: „Tko govori, taj ne zna. Tko zna, taj ne govori.“ Ili: „Ja sam nerazvijen kao malo dijete. Kako sam glup i ograničen! Više ne poznajem samoga sebe! Svatko blista sa svojim znanjem, samo sam ja usamljen u mojoj tami. Svi mogu dobro razlikovati, samo sam ja glup.“
Volim s ljudima popričati na temu pušenja duhana. Svatko o tome nešto zna. Volim popričati o toj temi jer mi se čini da je uživanje duhana loš povod za selidbu duše. Na vratima na koja se nadam jednom pokucati mogao bi me Sv. Petar dočekati riječima:

-„Zašto si čitavo vrijeme čađio kad ti se nije ugradio fumar? Iza ovih je vrata čisto i zračno. Dolje ispod se loži pa izvoli sići.“-

Budući sam znao da građevinski poslovođa Nikola voli blistati sa svojim znanjem nisam mu postavio izravno pitanje već sam u njegovoj prisutnosti nabacio mamac:

-„Sinoć sam se otrovao duhanom.“-

Kao što sam pretpostavio poslovođa Nikola je nato imao što reći:

-„Ako si se otrovao, onda ti nisi pravi pušač. Ja sam pušio trideset godina i jednom sam si zabio u glavu ako izdržim ne pušiti tri dana, uspjeti ću se ostaviti zauvijek. Ja cigarete nisam pušio već žderao. I do pet kutija dnevno. Kako sam palio jednu na drugu cigareta mi je uvijek visjela na kraju ustiju. Već mi se je na dijelu usnice počelo stvarati nekakvo zadebljanje i gotovo sam siguran da bi se tu stvorio rak da nisam prekinuo na vrijeme. Jednom sam hodao od mjesta do mjesta 22 km samo da bih došao do cigarete. Prvi dan bez cigarete, negdje predvečer, uhvatila me je strašna slabost i vrtoglavica. Spustio sam se niz stepenice do susjede Sipović i zaiskao je duhana. Oslonio sam se na ogradu stubišta, zapalio sam i povukao jedan duboki dim pa ugasio; došao sam sebi. I nikada više nisam zapalio. Niti bih. Deset, a možda i petnaest godina kasnije zakašljao sam i ispljunuo. Supruga koja je bila u blizini rekla mi je: ' Znaš li da je taj ispljuvak zasmrdio na duhan.!?'-„

S načinom na koji je prekinuo s pušenjem poslovođa Nikola najviše je bio impresioniran Antiša Perić:

-„Svak dan ti je on mene posla da mu kupin šteku. I unda priko noći ništa! Ima je škatulju u žepu i kad bi tija zapalit, mašija se, pa je jopet vratija natrag. I tako se ostavija.“-

-„Je ti poznaješ Dudaša? To ti je najgadniji čovik u mistu. Vidi kaka mu je njuška!“- jednom mi je rekao kolega Jerko. On ga je takvim vidio, ali ni on sam izgledom, kako mi se čini, nije bio - na sasvim drugačiji način - ništa ljepši.
Nebrojeno sam puta tom grmalju, tkzv. Dudašu, htio iz sveg glasa viknuti : - „Dudaš!“ – pa zamaknuti za ugao. Kasnije će se pokazati da mi to možda i ne bi bilo najpametnije.
Sjeo sam pred neki dan sa svojima na kolodvoru na jednu klupu baš do Dudaša. Vadim kutiju cigareta i prvo ga upitam za dopuštenje:

-„Gospon, bi li Vam smetalo da ja zapalim?“-

-„Samo ti puši. Ja sam svoje davno popušio.“-

-„Znači, uspjeli ste prekinuti?“-
-„Jesam, ali ništa ti to samo po sebi ne znači. Onda počnu glavobolje, pa ždereš k'o prasac, pa ti glava dođe k'o bundeva...“-

-„Imali ste glavobolje nakon što ste prestali?“-

-„Ima sam uvik glavobolje. Nalupa sam se ja glavom o zid.“-

-„Kako to mislite?“-

-„Triska sam glavom o zid u dvorani. Prvo sam ja trenira pa sam posli trenira druge i tako...“-

-„A šta ste trenirali?“-

-„Judo i tae kwan do.“-

- „To znači da kad bi Vas netko, ne daj Bože, izazvao – lako biste ga tresnuli o pod?“-

-„Ne bi. Ne smin.“-

-„Ne razumijem, zašto ne smijete?“-

-„Ja sam pod zakletvom. On mene može, a ja njega ne smijem.“-

-„Uh, gadno je to...“-

-„E je, ali ja njega mogu uvik uvatit negdi u mrak di nema svidoka i dobro ga satrat.“-