Čudesan dan u donjem domu
Čudno se nešto i zmenom zbiva otkak sam pozobal onu malu plavu tak mi je krv šiknula u glavu da imam osečaj da bu kak šljiva ak se opustim i stisnem ju kolko me taj čudni osečaj nosi.
Bil sam joj skroz duboko u kosi jer ovak normalno je nisam ni mogel dosegnti bez specijalnih preinaka i adaptacija u smislu... znate več kojemu, kajne?
Noć je bila nipočemu posebna, pa niti je davala naslutiti da će ovaj dan, kojeg mnogi nazivaju "dan poslije" imati taj posebni miris od kojega skroz ponorim i misli mi nemaju mira, niti reda niti discipline.
Fuka mi se.
Ne onak, tek tak da vtrnem te žeravice ke su mi pale tam dole na kup, već skroz onak posebno i kompletno bi štel projti kroz to davanje i preuzimanje da izajdem i ostanem od toga uravnotešeni i stabilni... barem neko vreme.
Eto, otprl sam se. I ni mi niš. Nemrem verovat.
11.09.2008. u 13:40 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar