ŠKOLA ZA ROMANTIČARE

ŠTA SPASAVA DUŠU U ONOM SVETU Pričali nam o jednoj starici koja je bila bogata udovica, no velika tvrdica. odgonila je siromahe od sebe, a prosjake je ružila i nije im davala nista. Jedino dobro delo u njenom životu bilo je to što je uyela neko siroto devojće, te ga držala kod sebe u kući, i hranila ga, a ono je gazdaricu lepo poslušavalo. No dogodi se, da ona stara gospa umre. Ležala je mrtva celu noć i sutradan do podne. Sve je bilo spremljeno za njen pogreb. Najednom, ona se povrati. Sva je bila u užasu i drhtala je. Pričala je, da se ne mogu iskazati one strahote kroz koje je duša njena za to vreme prošla. I da mi, veli, nije bilo ovog deteta, ja ne bih mogla izdržati gledanje tih strahota. ali dobro koje sam učinila ovoj sirotici, to me je spaslo. Kamo da sam znala više dobra da činim. Još je rekla, da joj je kazano, kako će umreti na Veliki Petak. Za sve ovo vreme do smrti ona je razdavala svoju imovinu i delila milostinju na sve strane. I mnogo se molila Bogu da joj oprosti sve grehe, a naročito sebičnost. sedme godine na Veliki Petak ona se oukla i pozvala posle podne svoje komšinice i poznanice, govoreći da će umreti toga dana. Tako je i bilo, umrla je istog dana kao što joj je i prorečeno. To je velika milost za nju što joj je Gospod otvorio oči da sama vidi kako je teško duši da prođe posle smrti tela kroz 20 sudova, onome ko živi nemarno, bez molitve i bez dobrih dela. A kako misle proći oni koji neće da čitaju svete knjige i da se nauče kako treba živeti Hrišćanski, i kako treba pripremiti dušu za večnost, nego umiru bez brige i sa praznom torbom odlaze u večnost. Takvi će ostati na prvom ispitu, i kao loši đaci biće odbačeni daleko od Carstva Svetlosti. Teško njima