Zašto ne?

"Što bolje poznajem ljude, više volim pse" reče netko jednom... i meni to odmah leglo. Na prvu. Drugu i svaku slijedeću.
Gita je stigla s Hvara u petak, 19. rujna '08. oko ponoći. Lena ju je dočekala s istom onom zadrškom kakvu je Gita izgubila iste one sekunde u kojoj sam je te noći unijela u stan (naš stari, a njen novi dom) i lakomisleno položila na svoj (nekad bakin) dnevnosobni tepih (a svi vrlo dobro znamo da nijedna prava, izistinska baka nikad nije štedjela na čvoraži prilikom kupovine "perzijanera za tinel", pa tako ni moja..:-)) od bog-te-pitaj-koliko-čvorova-po-metru-kvadratnom (baka bi jamačno znala, ko da je ovaj čas vidim kako govori susjedi Anici koja je došla na kavu: "Anice moja, ma šta da ti kažem - presretna sam! Tako kvalitetan tepih po tako povoljnoj cijeni, ma zamisli molim te... a vidi te šare, te žive tonove... tu kvalitetu.. sad napokon mogu dolično primati goste.." :-)), te promptno po istom pažljivo disponirala sve suvišne tjelesne tekućine (i ne samo tekućine:-/:-))
Od tada, od tog petka, mada ne i 13og, Lenin i moj život nije onaj stari. Žao mi je da Laki više nije tu da podijeli s nama svu tu nevinu radost koju je ta mala srčana divljakuša unijela u našu svakodnevicu.
No, da zaključim: "Što više poznajem pse, manje marim za ljude":-)
P.S. Koristim priliku da obavijestim Zsu-zsu da štene odlično napreduje, ima izvrstan tek i urednu stolicu.. :-)

si ju upoznala sa usisavačem?

Ne, i ja naime još pomalo zazirem od njega.. :-/:-)

heh, u vesternima, kad vjetar vija one grmove preko prerije, tako će ti se kolutat klupka preko nastambe...al kaj

Neće baš kolutat, al će se fino zabadat u tkanine i ino:-)