moj blog je samo moj

Sinoć sam 2 sata razgovarala s svojim novim čitateljem bloga.... bilo je svojevremeno i njega u tom blogu, štoviše bio mi je popriličan izvor inspiracije.... i tako me sinoć on nagovara da mu dam adresu, pa daj, pa hajde... i tako ja njemu dam adresu.... "Evo ti pa čitaj, tako i onako nikad nisam ništa skrivala (koliko god ti bio uvjeren u suprotno) pa nemam razloga niti sada" (hmmm a sada ti ne smeta preotvorenost?).... i krene čovjek čitati.....i počnem ja tako u tom trenu razmišljati: Koliko je dobro poznavati svoju publiku? zaključila sam ja već davno da je moj blog samo moj i da se neću nikad ustručavati nešto napisati... zašto i bih? tako i onako stranci koji zalutaju na blog ne poznaju me pa im je to samo još jedna pričica koja ih zabavi u tom trenu a i njihovo mišljenje ne utječe direktno na moj život, prijatelji koji me čitaju upućeni su u situaciju u mom životu i znaju većinu stvari koja mi se događa i znam da imaju samo riječi hvale i podržavaju me.... ali ovo mi je sad malo nova situacija....pisala sam kako me je blog svojevremeno znao uvaliti u probleme (preotvorenost, prije toga preveliki uvid) ali nisam se dala smesti.... stavila sam dušu na pladanj i nadala se najboljem.... ali sada.... hmmm..... s jedne strane ne skrivam se, proživljavam svoju blogoterapiju javno i zahvalna sam na svim vašim komentarima, osjećam dobre vibre koje mi pošaljete.... a s druge strane ne želim da i dotični "novi čitatelj" ima toliki uvid jer mislim da će ga kad tad iskoristiti na neki način......i što sad???... da li će mi ova spoznaja utjecati na razinu kreativnosti i spremnost da podijelim sa "sobom" a i s vama stvari koje me more ili će se sve nastaviti kao i do sada ? Koliko god da me proglašavaju preotvorenom, ja se zapravo doživljavam jako zatvorenom osobom.... teško mi je ljudima dozvoliti da dođu blizu, pogotovo u face to face kontaktu jer ne volim gnjaviti i opterećivati ljude - kad sam sretna, sretna mogu biti sa svima, ali kad sam u problemu ti su problemi samo moji..... i vaši jer za divno čudo uspijem ih verbalizirati na blogu (zato ga i zovem od milja blogoterapija) .... otvara me blog da bolje komuniciram s dragim ljudima..... ali s nekim čitačima još uvijek nisam u toj fazi, nismo na tom nivou i ne znam kakvu bi dobila povratnu reakciju...... hmmm, i što mi sada preostaje.... zamoliti da ne čitaju? ne, to nemam pravo...... cenzurirati samu sebe? ne, to ne dolazi u obzir, to ruši sve razloge zbog kojih sam ovdje...... nastaviti po svom i nadati se najboljem? ha, da..... tako je oduvijek bilo pa će se tako i nastaviti.... samo što sada u sebi imam i zrnce opreza koje me žulja kao zrno graška

nekad su čudaci odlazili u pustinju i vraćali se kao mudraci, a tamo su samo bjesomućno drkali u osami..

blog je naš,a tvoji su samo zapisi na blogu,hihihihi

a ne ne, blog je moj!!!..... hahahahah ko neko razmaženo derište... ma moje su misli i ideje

misli i deje to je tvoje,nedaj nikome,mislim ono drugu možeš.

Dobro jutro vasa Visosti. Ako Ste i ovu noc proveli bez sna, mozda ce Vas na tren utjesiti spoznaja, da je Vas krevet mnogo veci, nego zrno graska. Mozda cete pronaci i jedno mjesto, na kome Vas to zrno nece ovako opako muciti. ;))) Imas jos mnogo dobrih ljudi ovdje na iskrici, cije ce te prijateljstvo i naklonost dobro zastititi od svakog zlobnog "zrna". Stoga, slobodno pisi kao i do sada, jer takva - kakva jesi - si nam i najdraza. :)))))))

aj ma.... mikica... pa ti si predrag :)))))) hvala ti :)