Zašto ne?

Danas mi je bila žena (odličan izraz, zar ne? :-)). Dolazi svaki drugi utorak. I ostane nekoliko sati. I platim joj to što dođe:-)
Baš volim te utorke doći s posla. U sve čisto i sređeno. Žena se zove Štefica i zmaj je u svom poslu. Učini ono što gospođa Ljubica (žena moje bake;-)) ne bi učinila u 3 radna dolaska. A meni bi, ruku na srce, trebalo cca 5 Ljubičinih radnih dana da učinim koliko i kako to čini Štefica u jednom:-0.
Štefica dolazi (i odlazi) već zamalo 10 godina k meni (znam, računale smo jednog nedavnog utorka:-)) i tretiram je onako kako bih i ja voljela biti poslovno tretirana radeći svoj posao onako kako ona radi svoj. Štefica sama zna što treba raditi. Štefica šuti dok radi, a kad se u rijetkim jutrima utoraka slučajno trefimo ako ja iz nekog razloga nisam na poslu, pa popijemo kavu, Štefica se nakon 10 minuta diže i veli: "Moram ja ić radit, ne bum sve stigla..".
Da ne duljim - Štefica je zakon i ja je ne bi' mijenjala...:-)
U tom nizu godina uz Šteficu su se vezale, ona ih je uzrokovala ili razotkrila i brojne zabavne i manje zabavne anegdote.
Od zabavnijih izdvojila bih jednu iz, čini mi se, kolekcije jesen/zima 2006e kada sam se (već na poslu) sjetila da mi je jedan od mojih najboljih i najdražih ergonomskih prijatelja omaškom ostao odložen na nahtišu uz uzglavlje postelje. A Štefica, profesionalka kakva je, bez komentara ga je pospremila na donju, manje vidljivu policu istog gdje sam ga zatekla pri povratku s posla tražeći ga u brizi da mu se nije štogod desilo.. :-)
Današnja Štefičina kreacija bila je da je složivši robu sa štendera i ostavivši je, uobičajeno, položenu na mom krevetu, na sam vrh hrpe stavila narančastu T-shirt majicu. Majicu s otisnutim stadom bijelih ovaca usred kojeg je jedna crna koja pokazuje srednjak promatraču. Štefica je time pokrenula moj tok misli u nekanjenom i neočekivanom pravcu:
Ta majica bila je jedna od mojih biranih pažnji nekome tko se u to doba, na moje veliko zadovoljstvo i ponos, doimao vrrrrlo crnom ovcom iznimno hrabrog izbora i stava. Čovjek se u međuvremenu nedvojbeno prometnuo u potpuno običnu, čak i ispodprosječnu ovcu tipicus. Kako ta majica nije autorska (a to je važno bilo jako) uvijek se posvuda potezala u mom društvu, nikad na njemu. Ta ovce ne nose takve off-majice, tuuup, ja isto!? Kaj bi im rekle ostale ovce iz stada primjereno zapakirane u lakostu, kapu i šal? Mam bi ih ekskomunicirale skup s tom jadnom majičicom.. sa štanda.. iz stada..
I gledam sad tu majicu (baš je slatka u svom narančastom drečavilu i poruci:-)) i svu tu njenu simboliku stada, i mislim si, baš bum je na proljeće s veseljem nosila - jer JA TO ZASLUŽUJEM!:-))

ajme brate mili jel ima kakva kraca verzija ?

i kaj sad s tim?

morat ću počet kraće mislit, pa će bit kraći i opisi..;-)

IMA. mlate se muž i žena a muž tresne šakom u stol i drekne, tko je gazda u ovoj kući? ova mu drmne šamar, a on pokunjeno, pa samo sam pitao...

Sad s tim pišem na svom blogu.

a štaš, čovjek se prilagodio jer je to danas manje naporno, a ti, stvarno zaslužuješ tu majicu, ne čekaj do proljeća...s veseljem