moj blog je samo moj

Una palabra no dice naday al mismo tiempo lo esconde todoigual que el viento que esconde el aguacomo las flores que esconde el lodo.Una mirada no dice naday al mismo tiempo lo dice todocomo la lluvia sobre tu carao el viejo mapa de algun tesoro.Una verdad no dice naday al mismo tiempo lo esconde todocomo una hoguera que no se apagacomo una piedra que nace polvo.Si un dia me faltas no sere naday al mismo tiempo lo sere todoporque en tus ojos estan mis alasy esta la orilla donde me ahogo,porque en tus ojos estan mis alasy esta la orilla donde me ahogo.
 
ovo je tekst koji opisuje moje današnje stanje..... jao kako me ova južina ubija... nemam snage, nemam energije, fali mi poticaj, jedan mali mali motiv..... fali mi netko uz koga ću napuniti baterije, netko zbog koga ću puniti baterije.....i opet neki blesavi i glupi principi radi tko zna čega.... nemam inspiracije niti za blog.... nisam sretna, nisam tužna, nisam ljuta, nisam razočarana, smješkam se ali se ne smijem, glasna sam ali ne vičem, umorna sam ali ne spavam.... ma kao da mi je prigušivač stavljen na sva osjetila ..... da li se to opet gomila ona nervoza..... taman prije nego što iskočim iz svoje kože i odem u totalnu krajnost..... ne poznaješ me još dovoljno dobro i kočim se ali mjesta na koja te mogu povesti sa sobom ne možeš niti zamisliti... pripremi se jer teško me je pratiti.... pripremi se jer bit ćemo na drogama (karikiranm) po cijele dane ..... euforija je ime mog pusshera a taj stvara "the utimate high"..... shvatila sam da sam u životu zapravo popriličan hedonist.... postoje stvari koji pristojan odgoj djevojaka u Hrvatskoj ne dozvoljava.... odlučno rušim sve te barijere.... otvorenošću (a nisam niti približno otvorena koliko bi mogla biti) egzibicionizmom (a još uvijek sam pritajena) ..... ajme kako svijet reagira na egzibicionizam... hahahhahhah pa to je vic..... zato obožavam ulične svirače..... kod njih nema srama jer sram znači da nema niti kruha..... ovu subotu odlazim u maksimir.... želim šetati po nekoj šumi među šuškavim suhim lišćem, osjetiti mokru zemlju pod nogama i vruće kestene u rukama, sunce na obrazu i zimu koja grize nos...... a onda bi bilo dovno da mi u susret šetaš i ti.... i da zajedno šuškamo i kestenjamo i sunčamo i izmišljamo nove riječi.....hahahahahah ma ljudi moji pukla sam..... ovo je jedan od onih blogova koji ima smisla samo meniblogoterapija uspješno obavljena

Naday nije rekao riječ u isto vrijeme ga skriva todoigual vjetar koji skriva u aguacomo cvijeća koji skriva u lodo.Una rekao naday ne gledati u isto vrijeme on je rekao todocomo kišu na lice starog sajta nekih istina tesoro.Una naday rekao ne u isto vrijeme ga skriva todocomo jedna vatra koja nije apagacomo kamena da dođe do mene polvo.Si jednog dana neću biti naday grešaka u isto vrijeme kao osušen todoporque u oči su moje alasy obali gdje sam čok, jer u oči su moje alasy obali gdje sam bio gušenje.

Loš mi je portugalski, jbga

,, eyi ma tebi treba odmora, otputuj odavde malo ako si možeš priuštiti , pozdrav