sjećanja

...još jedan dan bez tebe , a srela sam te slučajno , jutros , kiša je padala a ja sam se borila sama sa sobom da ti se ne zabijem u auto pa da tako dobijem neka objašnjenja...ali nisam , okrenula sam glavu od tebe , izvadila telefon i kao s nekim pričala ...
...i onda sam pukla , po tko zna koji put prolila par tihih suza zbog nas , onih jako vrućih od kojih me obrazi peku još satima poslije , i krenula raditi ...
...normalno da opet ništa nisam radila , uhvatila sam se da se vozim po gradu a da ni ne znam kamo idem , trebala sam u gorski kotar a ostala sam u ovom tmurnom gradu samo zato jer sam te srela jutros , kiša je i dalje padala a ja sam i dalje plakala ...
...pitam se otkud mi suze tolike , imam ih za pol ovog grada , ja u zadnje vrijeme ništa drugo niti ne radim nego plačem , točno 25 dana , točnije otkada si otišao bez puno riječi i ostavio mene da živim sa svim ovim ludim pitanjima...
      ZAŠTO ???
...evo , opet plačem , ma do kada ? NE MOGU VJEROVATI ŠTO SAM ZBOG TEBE POSTALA?
...da te barem mogu mrziti , prezirati , ravnodušno te gledati...
 JA TEBE SAMO MOGU VOLJETI , TO JE JEDINO ŠTO SE NIJE PROMIJENILO MEĐU NAMA!!!

nadam se da ce on ovo procitati....

NJEMU OVO NIŠTA NE BI ZNAČILO

i treba vas sve nogom u guzicu.

ja bi to sve štipkao;)

proci ce za 10 mjeseci