Bog je katkad pravi šeret, na strmini doda teret...

Malo sam zaglibila. Ne znam kako drugačije to opisati.
Kao posve sam bila prekinula s onim odurnim, lažljivim odvjetničkim đubretom, odnosno nisam mu odgovarala na pozive i poruke jer sam se u dubini duše nadala kako će on shvatiti da on ustvari želi mene na duge staze kao i ja njega. I tako sam ga pustila da se pati mjesec dana...i naravno da je opet sve krenulo...push me-pull you. A fakat se samo mučim s njim i ne znam zašto mu dozvoljavam da radi od mene takvu glupaču kada znam da glupača nisam.
Stvarno je postalo preteško. Kad sam bila mlađa sve je išlo nekako spontano...ono kavica-dvije i već znaš što želite jedno od drugoga, nakon prvog-drugog sexa već imate razmijenjene četkice za zube...a sada! Grozno nešto!
Pa se moraš praviti fin, pa ne do' Bog da imaš svoje mišljenje, sto nekih čuda. Nikako s njim na zelenu granu.
E a onda on počne ispitivati što ja mislim o djeci, braku, kućici u cvijeću i taman kad ja pomislim evo došao je sebi on opet sjebe stvar...i onda se još on usudi na mene ljutiti i otresati...
A sada je kao sve super i viđamo se a opet samo čekam kad će opet uči u fazu da mu se živo jebe...a i ja sam glupa...da je barem sex dobar pa bi nešto i rekla, đubre mi je jednostavno ušlo pod kožu!!!
A druga stvar u vezi one vječne ljubavi koji je oženjen i ima sve u kompletu. On bi sada mene viđao, i on bi mene zagrlio i njemu sada fali ona glupa tišina koju smo imali skoro dvije godine...tišina zato što smo se kužili i većinu vremena nismo imali potrebu pričati i analizirati razne stvari jer smo si bili dovoljni...I ja znam da ako ga ne odjebem jednom zauvijek da nikada neću krenuti naprijed ali to je tako prokleto teško jer sama pomisao na njega me ubija.
Ne mogu zamisliti da nekoga opet tako volim, NE ŽELIM na kraju krajeva nekoga tako voljeti a kamoli više, želim čuvati uspomenu(samo to mi je i preostalo) na nas do kraja života pa makar završila sama s 5 mačaka ali njega želim voljeti zauvijek...KOJA SAM JA BOLESNICA!!!
Ali ni to nije sve! Za vrijeme dok nisam đubretu(iz početka priče) odgovarala ma molbe i pozive u moj život je ušao netko novi.
Odnosno znamo se već godinama preko neke ekipe...dugo se nismo vidjeli...malo po malo, ne znam na koju foru smo razmijenili par mailova, pa na chat prešli, pa otišli na kavu...eh mislim da ne moram pisati kako je završilo...predivnim,divljim a opet nježnim sexom koji trenutno nosi moju  lentu "NAJBOLJI SEX SVIH VREMENA"...dečko je fakat fin i dobar i nekako, kak' da se izrazim, pa ono čovjek je...odemo na kavu, porazgovaramo, nije sve u sexu. Kužimo se, iskreni smo do kraja u svemu...i on zna i za ova dva dilberta i on ima neku curu već godinama...i ja nekako mislim da se on zaljubio,ako ne zaljubio onda barem opako zagrijao za mene a ja ne znam što da sada radim, mislim ima curu godinama koju neće ostviti to je jasno kao dan. A znam i ja sebe, ako nastaviti biti tako dobar i drag ja ću se zaljubiti i onda će tek biti raspad sistema.
Joj to je sada ispala jedna velika gungula i ja ne znam što ću, to je zato jer sam se žalila godinama da mi je život dosadan. I sada ispadam neka opaka brijačica ali stvarno nisam...samo se želim zaljubiti u nekoga normalnog tko će po mogućnosti biti zaljubljen u mene i uz koga ću doživjeti sretnu i duboku starost.
I još me frendica ubila u pojam-ovaj je đubre, ovaj je oženjen, ovaj ima curu...pa dobro, grozna sam ali zar zaista nemam pravo tražiti sreću. Mislim meni je trenutno o.k., priznajem godi mi taštini kaj me jedan mazi i pazi, drugi umire od čežnje a i odvjetničko đubre zna biti divan kad mu se da...
Dobro mi je ,zaista ali zašto još uvijek u mojoj duši stoji praznina!

hahahahahaha

Lijepo je i iskreno mala sve napisala...samo,malo strši ona rečenica da ona nije takva...draga moja djevojčice,takve ne postoje samo u filmovima i u pričama tvojih prijateljica...takve se ne događaju nekome drugom....ako još misliš da nisi takva,prekini s tim...tek ti je 25 godina i možda si čak i gora od "takvih" za koje misliš da nisi poput njih. Ni prostitutka nije takva,i svaka od njih će ti ispričati svoju priču o spletu okolnosti koje su je doveli da bude "takva".

Curo , potpuno te razumijem ....i jedino što mogu reći je - nema tog iq - a kada jednom izgubiš kompas .... jedino rješenje je da kažeš dosta ....
E sad , ne želim ti ja pametovati jer i nisam baš reprezentativni uzorak u takvim situacijama .... sve mi jako dobro znamo što je ispravno za nas i što bi to trebale napraviti ...
Iščupaj se iz toga što prije , nemoj im služiti kao katalizator , razmisli - ako te oni paze i maze , dobri su prema tebi - kakvi su tek onda kada dođu doma ??!!
I , naravno da imaš pravo tražiti sreću , ali sve ovo što te trenutno možda i usrećuje dugoročno će samo napraviti protuefekt , jer svi će oni nešto iz ovoga dobiti , a jedino ti si na gubitku ....

svakakvih ljudi ovdje majko sveta!