volim te

Imala sam predavanje.Dugačko,bolno i iritantno.Mojim roditeljima nije jasno zašto se ja nikad nisam zaljubila ili vezala uz osobu koja je doro situirana.Uvijek nađem nekog za moj pojam normalnog.Ali njima to nije normalno.Za njih su normalni ljudi s fakultetom,imovinskom karticom i slično i nikako im ne ide u glavu da od tolikih milijuni ljudi na svijetu nisam zapela niti za jednog takvog.Nisam i što sad?Ne biram dečke po tome,a nijedan se takav nije zalomio.Moj tata komentira da je problem u meni u tom slučaju.Ok,za njega sam luda i glupa.Za sebe nisam.
po njemu je jedina garancija za sretan brak situiranost.za mene nije.Sumnjam da su brakovi iz koristi sretni,a mislim da se i lakše rastati kad imaš novaca.Naravno,ja nisam iz imućne familije,da jesam moja mama bi već 100x ostavila tatu,ali nije imala kud,pa je ostala i prilagodila se.
Ne,nema on ništa protiv nikog,ali ak odem od kuće,mogu zaboraviti da imam roditelje.Nek se snađem sama ako mi u životu ne bude išlo.
To su sve neke psihološke ucjene,jer nakon toga što imam skoro 30god i još se nisam maknula od kuće jer nisam u financijskoj prilici,zabrijao je da nikada neću otići.
Sebično,hoće me samo za sebe.Nikad me nije shvaćao kao osobu,sve što radim ne valja i pravi me glupom.Želi da mislim da bez njih ne mogu i neću znati.Pravi me retardiranom osobom ovisnom o sebi.
sada kada sam rekla da ne mislim vječno ostati doma,da hoću svoj život govori mii da idem,ali da onda povratka nema.Želi mi svu sreću,ali mog budućeg nema namjeru niti upoznati.
I onda me netko pita zašto sam luda i nervozna.Kako netko može biti tako sebičan i irati tako nisko?S takvim ponašanjem me neće zadržati nego samo udaljiti od sebe.Želi mi dobro i on je najpametniji na svijetu,a ja si valjda želim zlo i nema gluplje osobe od mene...
Glupa sam što već odavno nisam otišla u tri vražje matere.previše sam ih poštivala i voljela,pokušala imati neke normalne odnose,radije sam davala novce u kuću nego za podstanarstvo o sada mi se to vraća...

oni zele sve lijepo cerkici svojoj da ima para i ljubav sve sve a cerkica luda:)

trebala si otici i pokazati im da mozes i bez njih...

još stignem...nije mi bio prioritet otići dok ne saznam kud želim otići,ali sada bi otišla bilo kud..

kako kud ćaš? pa ovom svom, dragom al sirotom.

nadam se da hoću

da. aha. otiđi. i ne vraćaj se! a onda kad mu budeš falila, promijenit će se on.

aha! on još ne zna da mu dolaziš :)

stara priča.

Zanimljivo...Evo ti moji starci,oni su full zakon...I uvjek podrška,bez obzira na sve moguće razmirice...Nikad ti tak šta ne bi rekli...

ah kao da čitam svoju životnu priču dobro moja je malo okrutnija,ne treba mješat roditeljsku ljubav i poštovanje

lakse je voliti kad imas love, manje grijesis ,nema svadje ,veci prag tolerancije . ako si kupis cipele ,haljinu idt nece prigovarati jer imate love a kad je luzer i bez love a ljubav prodje sto onda..

najveću uslugu u životu mi je učinio moj stari kad me steral od kuće sa nepunih 19 godina.....i snašla sam se, na njegovo veliko iznenađenje ...i naravno, počeo me poštovati na svoj čudan način...to je priznao na samrti, ali je ipak priznao...

to se zove emocionalna ucjena...ali da je u pravu nije,,napokon i sama veliš da ni on nije svojedobn bio situorana prilika.., možda želi dobro ali krivo govori..možda je jednostavno takav..e sad..pa najbolje je da ipak vremenom praviš plan da odeš...samo nemoj otići negdje gdje te opet ne žele ili te žele samo privremeno...sretno:))