PEDESET MI JE TEK

Jutros najranije probudila me buka kamiona gradske čistoče, odmah sam zaželio da im dođe Sanader za direktora. Onako mrkog pogleda i raspoloženja ustao sam i pravac pošta. Trebao sam poslati neki paket u, zamislite, Virovoticu. To sam brzo i bez problema obavio, a to znači da sam na šalteru čekao oko sat vremena. Onda pravac u Koka na kavu. E, tu počinje jutarnja tortura. Slobodna piše sve najgore, jedina svijetla točka je naš Radman i njegov eliksir mladosti. Odmah mi napunilo glavu poskupljenjima, krizom, dionicama i ostalim krasnim svakodnevnim revanjem. I sada pitanje: kako dalje. Ima li izlaza. Čime smo zaslužili sve ovo, što smo toliko loše učinili u životu da nas je Bog kaznio Sanaderom, Kerumom, Milankovićem......
Neki dan sam slušao Ivu, kaže da ne vjeruje da u lijepoj njihovoj ima siromaštva i bijede, tko govori drugačije, taj je crveni jugo - nostalgičar. Krasno. A on može svima nama ukrasti Božić, i nikom ništa. Volio bih ga dobiti samo tri minute u ring, bez rukavica, izgleda da bi jedino tako mogao shvatiti koliko je glup, riječi su davno potrošene, i to uludo. Nažalost, mogu zavijati na mjesec (i sunce) koliko hoću, sve je uzalud. Nitko ne sluša. Ili neće da čuje, dođe na isto.

a kak bi ti dalje kad bi izboksao sanadera. Šuker bi te ondak nabio i ode ti ča u drugoj rundi hehe

nije nam tako zato što smo nešto učinili, već zbog onog što nismo učinili, okretali glavu na drugu stranu...,...,

Nema veze, rado ću primit batine od bilo koga ako prije toga mogu izbubat barba Ivu. Iako ne znam kako bi to izgledalo, nisam se nikada potukao, ali bi se isplatilo potruditi.