DayWalker

Tulum ko tulum. Krenulo je sa dolaskom među hrpu nepoznatih ljudi i priglupim smješkom koji je trebao sakriti nervozu. U stvari, nemam pojma zakaj sam uvijek nervozan u takvim situacijama. Fakat sam društven i ne jebe me upoznavanje drugih ljudi. Al nema gore nego kad te frend pofura na tulum, a ti na tulumu znaš samo njega. To je naravno i izvrsna prilika da, dok se malo ne opustiš, bubneš dve - tri pive i popušiš pol kutije pljugih za pol vure. Onda ti se tak počne mantat da te boli kitomir kaj nikog ne znaš pa kreneš u mingle. Među ljude, pa kud puklo. Ideš kroz tulum najsporije kaj možeš i promatraš baš svakog, nadajući se sresti poznatu facu ili uspostavit "eye contact" sa nekim ,pa ak niš drugo reć "bok". Snimim maličku, bombon. Gleda me i smješka se, slatkica mala. Dolazi do mene i pruža ruku. Kaj tog još ima? 
"Bok, ja sam Tanja"
"Bok Tanja, ja sam DW"
"S kim si tu?"
I krene razgovor. Ima 19 godina, ide na dizajn, po horoskopu je vaga i bla, bla, bla. I voli starije dečke. Nasmijem se slatko.
"Milo moje, ja sam ti ipak malo prestar."
"Ma da? Pa koliko ti imaš?"
"32"
"Ko ti je reko da si star? Ja mislim da bi ...bla, bla, bla"
Prestanem slušat, prekinem je, kažem joj da imam curu i da je nemam namjeru varat. Ona ne posustaje, traži broj moba, mogli bi na kavu. Neka hvala, javi se mom frendu, on ti je solo. Odbijam je, a gledam u to mlado, zategnuto tijelo, u grudi koje prkose gravitaciji i mislim si, jebem ti skrupule i onog ko nas je nagradio vječnom seksualnom željom, ali nas i kaznio moralom. 
Nakon nekog vremena upoznam dosta zanimljive ekipe, pa krene pjesma i zeka. Piva jedna za drugom, opuštanje. Počelo me malo hvatat. Dignem se iz fotelje, malo prošećem po stanu, snimim Tanju sa nekim tipovima mojih godina, šmrče se nekaj, ona se pijano smije, tipovi je drpaju... Užas. Takve stvari se nisu dešavale kad sam ja bil mlađi i brijal po tulumima. Moral si se dost namučit da pokupiš nekaj, a u 99% posto slučajeva si otišel doma suh. I bolil te kurac. A potrošil si cijeli tjedan čitajući Nerudu, ne bi li komade fasciniral svojim znanjem poezije. Ta brija mi je nekak bila ljepša.
Popijem još par pivkana, pa krenem doma. Noćni tramvaji u najgorem izdanju. Pijanci, narkomani, kurve, beskućnici. Dođem na Remizu, snimim klinca kak spava kod dućana, pobljuvan ko guzica, tri lokalna skinsa me pozdravljaju uzdignutom desnicom i nude jeftinim vinom. Fala dečki, dost mi je za danas. A i vama, kolko vidim. Ko bu njima objasnil da im je brija u kurcu? Uvučem se u krevet i razmišljam o svemu kaj sam videl večeras. Ne izlazim baš često, pustilo me. I svaki put kad izađem, skužim da to više nisu moje zeke, da je sve nekak usiljeno i lažno. I čini mi se da se sve manje te djece dobro provodi.
Ujutro me probudi mob. Ona mi želi dobro jutro, pita jesam se jako napio i smije se kad kažem da nisam. Doći će do mene na kavu oko 12. Pušta me da odspavam još malo. Hvala Ljubavi.
Majka u kuhinji piči po Hrvatskom radiju, vijesti, Gotovina, neredi navijača, auto-bomba, mrtvi, ranjeni, automobilska nesreća. Vrijeme: vruće i sparno.
Ona dolazi u 12 i to mi izmami smiješak. Pa okrenem leđa prozoru i pustim da me sunce, kaj se probija kroz rupice u roleti, oprži po potiljku.
To te ja pitam.

još jedan smiješak...ali na mojem licu...izgleda da ipak starimo,hahaha

a ja tebe pitam di je Grdi?

to te ja pitam :))

eh, moja veronika, moje se tijelo sve više zateže što sam stariji, :)))

već sam promjenio tri broja hlaća, lol

Hm ... cuj stari? bush mi dal broj mobacha od Tanjice? Mislim ono .. prilike ne valja propustati, za to se ide u Ha...d ? :-)))))))

moj duboki naklon piscu!...i temi!

a niko se nije sjetio čovjeku čestitati na zadržanoj vjernosti prema najdražoj,
e jeste neki....

Strahopostovanje, DW :-)

ma opet moram ponovit..covice ja te volim...a i tu tvoju, mora da je nesto posebno....prica vraca nadu, uff dobro je,nisu svi izumrli ;-)))))

baš si ok..

Citam te citam, al nikad ne komentiram. Al, ovaj put jednostavno si me natjerao; svaka ti cast! Super si!!