opet si u mojim snovima
U kakvom zanosu ja živim,zabljesnila me ljepota prividne iluzije,provodim večeri u tami svoje sobe slušajući zvuke mojih najboljih pjesama.Što se sa mnom dogodilo, obasjava me neka čudna svjetlost u polutami stvarnosti,svaki dan mi postaje oluja strasti i želje da te vidim ova udaljenost među nama me izluđiva, ubija u meni posljednji komadić da sam ostao pribran.Svakim danom budim se sa tvojim usnama na mojim usnama,sa željom da me onako jako pritisneš od sebe,da gledam tvoje oči i da se smiješ samo onako kada sam sa tobom.Ne volim kada prođe dan a da te ne vidim, sada su se ti dani zaredali kao karika na lancu; Prvi put želim srušiti tu kariku.Dođi i večeras Anđele u moje snove, uljepšaj mi noć.Ti si jedna od onih koji svojom pojavom brišu sjaj zvijezda,a ljepota sjajnih Božica ne mjerljiva je sa tvojom. Zbog čega si samo tako posebna, zašto si baš ti sada ušla u moj život.Psihički sam vrlo jaka osoba ali emocije i osječaji su nešto što nije pod mojom komandom i volio bih da te mogu opet imati ali kad bolje razmislim ti si samo san,plod moje bolesne mašte koja bježi od stvarnosti i ubija se u tami svoje sobe.
03.12.2008. u 22:41 | Prijavi nepoćudni blog | Dodaj komentar