borac kroz trnje

čujem kišu kako rominja sjedim i čekam da svane u misli virim ko u knjigu isčitavam prošle dane.
Kap po kap bučno se slijeva i prozore moje mije prevrćem novi list u knjizi a srce bije li bije.
Na prvoj strani pocetak priče zivota sto brzo prođe slijedeća samo slikom kaže šta bi trebalo da dođe
List po list prevrćem tiho da zelja me samo mine zatvaram knjigu a oči pune visoke snježne planine

ja tebe lolim, vapice..al ne mrem više gledit vu kišu..užas!! sva sam se već pretvorila u baruštinu! /slikica je lijepa :)/

a kako je meni kad mi stalno pada,pada,pada:))

pa zato i govorim! Ovoliko južine, oblačina, kiše, vlage..pa ne pamtim da je bilo i u Dalmaciji /da mi je -2 i da ima sunčeko, eh :)

nevolim buru,al sad je želim:))