thermonuclear sweat

da je navodno čovjek ponekad tak usamljen da poželi da ga se pozove na informativni razgovor. tak sam čula da je neko reko. ja nisam od tih. fala lepo. skidam kapu i saka čast . ali ne. ja ne.
ja si to zbavim fino doma u svoja četr zida. sednem se lepo u fotelj, zapalim pljugu, mjuza, čaša vina. zamislim  sugovornika kojeg več poželim. i krenem.  
nikad ne počnem sa dobar dan, dobar dan, vi ste taj i taj (reko ja sam taj i taj). ne. razgovor uglavnom kreče od bitne sredine. nekad i od kraja. več naprama tomu. ali nikad nije linearan.
ponekad svom sugovorniku govorim ono što mu se inače nikad nebih usudila izgovoriti. a ponekad pak samo autentično reproduciram razgovor koji sam netom doista vodila. uz male izmjene.
najviše volim uzastopno ponavljati rečenice koje mi dobro zvuče. volim i nekoliko puta naglašavati samo određene riječi. i to činim toliko dugo dok ih ne artikuliram do perfekcije. pri tom se volim dovesti u stanje adekvatne emotivne pratnje.
imam nekoliko svojih omiljenih sugovornika. imam recimo jednog nizozemaca. s njim govorim engleski. ponekad je to nevezani razgovor, a ponekad mu samo prevodim ono što govori primjerice dubravko majnarič u svojoj rubrici tisuču okretaja. petkom na drugom.
drugi favorit mi je jedan poslovni sugovornik. zapravo sugovornica. ona je jedini moj sugovornik koji šuti dok ja pričam. e pa čekaj malo, mislim si. sad ja govorim.
s ljubavnicima rijetko govorim. doduše kako sa kojim. al primjetila sam da je moj užitak razgovora s ljubavnikom obrnuto proporcionalan količini, kak bi rekla. leptira u mom trbuhu. zamišljam ga, al uglavnom šutimo. svi. i leptiri i ljubavnik i ja.  
 
ipak, bil je jedan. (ne leptir. ovaj drugi. na lj. ) on čak niti nije jedan od fatalnih, al s njim sam jedinim volila razgovarati.  a da pritom razgovor nije utjecalo na moje leptire. dapače. 
time da s njim sam ja bila ta koja je uglavnom šutila.
ponekad bih mu uz smiješak samo kimnula glavom. a pritom savršeno uživala u osjetu vlastite ruke. kojom bi istovremeno držala cigaretu i čašu. visoko.
 
 
http://www.youtube.com/watch?v=xTYrjtgU-44
 

hm.. da.. ak pojačaš modem, možeš iz njega čuti glasove.. :))

ma nemam ja frke z glasovima. samo u mom hajfiju recimo čuče mali ljudi i sviraju. primer. :)

a tek oni u tv-u? kad sam bil mali, nikak nisam skontal kak su ih sve nutra nagurali.. :))

bemti koliko ja imam diskutanata... Imam Svena koji vječno stoji uz prozor i djeluje nezainteresirano. Na njega se ljutim. Istresam. Govorim mu da sjedne i prestane pizdit.
A zatim imam nasumično izabrane ljude. Prodavacica u znanju, kolegica u redu za prijavnice, smrdljivi muškarac iz tramvaja koji se opetovano naslanjao na moja leđa (ili što drugo). Svi od reda ljudi kojima nisam rekla sve što sam trebala ili na nacin na koji mislim da je kul/izvrstan/dovoljno oštar/štogod.
Ah, kakve smo sve razgovore vodili... kad bi samo mogli znati

:-)) al zaboravih rijet. rijetko se svađam. iz der ej problem vid mi? ;-)

Oli ja znam? Takva pitanja se postavljaju Magdi Weltrusky. Za mene si skroS normalna :-)

e ebala te mag da, da te.. :-)) zezaš ti mene. jelde?