thermonuclear sweat

prije neg sam se zbudila. danas. al još prije. puno prije. zapalila sam pljugu. i rekla samoj sebi. mila, da li se ti to osečaš silovanom?
o da. odgovorih. aj fil rejpd, olrajt. jes. aj du.
so what?
i kaj bi majls na to repliciro uostalom. kaj bi trubljom? reko.
neku noč sam sanjala. jebote. da sam bila kod jedne mamine frendice. i da je imala nekog ogromnog, debelog, bijelog papagaja. kakadua bit če. sam kaj nije imal krestu.
živel je u krletki. i fural široku pseču ogrlicu. otvorila sam mu krletku i onda skužila da mu je jedno krilo strgano. lijevo, čini mi se. odlepršal je siroma na neko prozorče. u neku izbicu bez prozora zapravo. al isto s rešetkama.  čuli su se udaljeni zvukovi vlažnog podruma. veš kuhinja?
a prije toga je putem,  onakav nespretan. razbio jedno ogromno ogledalo. u baroknom okviru. od murano stakla boje tamnog leda. razbilo se na pola. a druga polovica u paramparčad.
drugi dan sam skužila kaj sam sanjala bokte. pticu slomljenog krila i razbijeni špigl.
e da. al to mi je bilo zgodno. prije neg sam se zbudila. celo vreme sam si misla da se nipošto nesmem zbuditi prije neg  popravim demiđ kakbirekla. prije neg vidim kaj če biti dalje. kaj bu mi rekla helga? i misla sam si kak moram obavezno to sranje dosanjati. i da sam spremna. za dosanjaj. kakti.
al kurac.
 
i sad. kao što več reko glede status prezenta. pustila sam majlsa. (iz krletke? eh, da bar).
ne. pustila sam ga. jer ja molim uvijek onog drugoga. da uravnoteži i da pokrpa. a konkretno danas. svjetlima velegrada. i neonom.
dakle, gasim se neonom. i to onim najmodernijim. crno bijelim.
http://www.youtube.com/watch?v=cTfBpKzu6XA

blago tebi..ja sam sanjo da serem na wcu...mos mislit sto se desilo zapravo

ma kaj ti je čovječe. oš se đorat za san?

ti bi sanjala mog?

tvoj. ne tvog. zapravo, oba su muškog roda, al onoga na kog si ti mislil mi je dosta. za neko vreme.

moj je zenskog roda, ne vrijedjaj

oh, ajde. ti nasmijaše me. :-))