thermonuclear sweat

jednom, ne tako davno, tata me odveo u šumu da vidim jelena. o vidjet češ kako kraaasno, malo rogovlje ima ta mitološki podcijenjena životinja. rekao mi je dok smo kršili lišče pod nogama. bila je kasna jesen.
šuma je taj dan nosila visoke crveno smeđe krošnje. a ja sam odjenula svoje znamenite kišne čizmice. zvukovi- kristalno prigušeni. nebo nisam vidjela. mislim da je spavalo petrolej sivom.
dugo smo hodali šuteči. o čemu je razmišljao. moj tata. o čemu sam razmišljala ja. to ne znam . jelen nas je čekao. to sam nekako znala.
čekala sam i ja njega. strpljivo sam hodala dubokim koracima.
i znam da niti jedanput nisam pomislila. oh, pa gdje li je više  taj jelen. kada če li nam se prikazati njegovo rogovlje. ne, to sigurno nisam pomislila. iako, znam. čekali smo oboje. i tata i ja. 
i sječam se da je tata kaljačom šutnuo neki žir. i rekao mi. vidiš, ovo je jelenski trag. a potom je čučnuo iza hrasta. i sakrio se. nije mi bilo smiješno.
danas mi se međutim ipak čini da smo ga vidjeli. zapravo, čini mi se da ga tada nismo niti primjetili. al kad nazovem sliku tog hrasta. kraj kojeg smo stali. moj tata i ja. znam da je kraj nas stajao i jelen.  
http://www.youtube.com/watch?v=ZvZyGp-LG4I&feature=channel_page
 
 
 
 
 

tata je bio rogonja !!???

ak je rog u gačama. onda je.

Jelen ovde nije ni bitan.Bitno je da si
bila sa tatom i da si imala njegovu pažnju i ljubav,zar ne ?

e viš. bitan je naslov numere. i pejstani song. jelen samo statira.

prekrasna priča, bravo.

joooo.:-) danke.