thermonuclear sweat

doručak sa sterling morisonom. večera u travi. koje genijalno veče. prekojučer.
teme sam iznijela u prethodnom blogpostu. dodajem da je atmosfera bila - kalij kao pogonsko gorivo daleke budučnosti. 
(objašnjenje : prepričal mi je ponovo svoj san. podsjetila sam ga da mi ga je več pričal. znam, znam. reko. onda mi je ispričal neki od neki dan. taj nisam još čula. al bil je sličan kaj se atmosfere tiče. jedino kaj je sanjal mene.)
nadalje. poetri on d rekords slušala se. volim ploče na kojima je govor i glas. ponosni sam i sama imaoc jedne takove. na 33,3 okretaja. poslje smo slušali kazete kaj sam se sama snimala. dok sam bila solo doma.
kaže on. počeo sam ponovo crtat. dobro crtam. jesi li vidjela moje crteže? onda mi je pokazal nekoliko skica. ukupno tri komada. mislim se, priča o tom kak crta več zadnjih par mjeseci. čovek bi reko da hiperproducira. i onda tri skice u velkom kolegij bloku. halo. iznad glave mi se pojavil jedan upitnik i usklika.
gledala sam ih i šutila neko vreme zapanjeno. daš mi ovog đizusa? izustila sam napokon da prekinem nelagodu njegova iščekivanja. skice su najme bile stravične. neznam kak bi ih opisala. kaj da ih je risal levom nogom. al nisam mu to naravno mogla reči.
može. dam ti tu. al to nije đizus. to je mona liza. reče smješeči se jednim onim osmjehom "baš si simpatična u svom neznanju i neprepoznavanju nečeg tako očiglednog". prekopiral sam ju sa ove reprodukcije koju imam na zidu, reče ponosno. digla sam pogled prema zidu.
 
 
 

Mona Lisa. :-)

ja, ja. đokonda. sutra ju furam na uokviravanje. :-)