prvi zapis

Bio je to snažan ovan. Ponosan.Lijep. Bijeli.Kao planinski snijeg. Ovce su ga voljele.Poštivale. Kad bi on zablejao,svi su šutjeli. A kad bi završio,planinom bi se razlijegao zvuk zvona. Ovce bi mu klimanjem glave odobravale. Svaka mu je životinjska bila na mjestu.
Znao je,đavo rogati,zauzeti stajalište.Isprsiti se.Pred ovčicama.Pogledati ih prodorno.Znao je začarati stado.Jednostavno,bio je to ovan sa stajalištem.
Onda je jednoga dana podigao glavu.Previsoko.Iznad ovaca.Prema magarcu.Nešto mu je odblejao.Odsječeno.Povišenim tonom.Bila je to,zapravo,psovka.Puna srdžbe.Zbog magarećeg ponašanja.Gadna psovka,baš gadna. Čobanska. Planina je ječala od nje.
Magarac se uvrijedio. Tri dana je bijesno njakao.Kopitama udarao sve oko sebe.Četvrtog dana počele su ovnove nevolje.Prvo je preko noći POCRNIO. Zatim ga je magarac konjski ritnuo. Nekoliko puta. Potom ga je prebacio u drugi tor.Manji. Lošije opremljen. Među crne ovce. U najzabitiji  kraj Šakajade.
Tu su crne ovčice jedva preživljavale. Ispaša je bila siromašna.Vode nije bilo dovoljno. Za svako glasnije blejanje išle su pod nož. Užas!
Kasnije se ovan pokajao.Ali ništa nije mogao promjeniti. Čak ni onda kad je uvrijeđeni magarac uginuo. Od zlobe i starosti.
Kako je vrijeme odmicalo,znao bi se kažnjeni ovan ponekad zaletjeti. Zablejao bi bijesno. I glasno.A to je bilo opasno.U zemlji crnih ovaca.Krvoločni psi-čuvari odmah bi ga izujedali. Onda je hramao.Danima lizao rane.Do slijedećeg susreta sa psima.
Godine su prolazile.Pune opasnosti. Nije se znalo da li su gori dani ili noći. Ovan je neprestano bio izložen nevremenu i...psima. A njih je bilo sve više. Činilo se da ih je više nego ovaca.
A onda je crni ovan pobijelio. Od godina.Od muke.Od poniženja.Osijedio je,u stvari.Ali mu ni to nije pomoglo,ostao je u istom stadu.Po kazni.Sve dok ga  jednoga dana mladi,netom pristigli psi,nisu raskomadali iz obijesti.
Tek tada su došli čobani.Runo su bacili,zbog boje. Meso dali vranama.A od rogova,napravili su drške za noževe.
Kojima danas kolju crne ovce.
 

jebote ujutro radim,sad sam na sat pogledao:)

Ostaje ti samo da se nadaš da neće svanit.

idem,4h su 4h spavanja:)

Neću ni ja puno više spavati. U subotu idem na utakmicu...ako imaš volje dođi,ima karata.

priča je izrazito tužna zbog evidentne činjenice da je ovan inicijalno dizao... glas, jelte... na magarca iz čisto plemenitih pobuda, za bolje sutra ovčjeg roda a ne u cilju dokazivanja, samopromidžbe i sitnih ovčjih interesa... ;)

Jel se ti to šprdaš sa mojom pričom?

da. ali puno više sa sobom. tako pravila nalažu. ;)

hehehehehehehheheh

A čuj...ovan je u duši ipak bio ovca, kao i svi mi...jadan, nije skužio kada treba "stat s mirom"...snizit strijelni profil...šutit i prihvatit...kažu i praznom glavom najlakše se klima...

dragi brate, šteta je kad takvi ovnovi kao što je bijo ovaj tvoj nemaju vjere i pravog pastira. jel molijo, jel postijo?! nije! i eto kako je završijo. zato više ni nema takvih ovnova. pokoj mu duši, pomolimo se.

hahahaha da crni ovan:) baš te volim, znaš:))))