...

Kaže pred svima da sam njegova cura. Zove se Alen i rekla sam mami da ću se udati za njega. Udarim ga nogom. Imam 5 godina. To je zato.
Prati me od škole kući i pita ako ćemo furat. Ima oči boje plamena na štednjaku i neprestano se smiješi. Trčim od njega, dođem doma plačući i pitam tatu da me čeka poslije škole. Više se ne približava, a kasnije pišem njegovo ime u Sandrin leksikon. Imam 11 godina. Zbunjena sam i ne znam drugačije.
Ostavlja mi poruke na klupi i šalje frenda da pita ako ima šanse. Promrmljam nešto nerazumljivo, zbrišem i bježim s hodnika kad ga vidim. Ne znam zašto zaključuje da nema kad maštam o njemu prije spavanja. 16 mi je i bojim se svega.
Zove, kaže prijateljica mu je dala broj. Ime mu je Sebastijan, preksinoć smo se ljubili u malom Quorumu i bilo mi je lijepo. Pita ako bi s njim na cugu, kažem ne. Ne znam zašto, samo tako. Čuvam još dugo smiješnu vizitku i tražim ga subotom pogledom. Imam 21 godinu i… ne znam zašto, samo tako.
Kaže da mu se činim simpatična, kažem da se samo činim. Kaže da sam mu se svidjela na prvi pogled, kažem da pogleda ponovo. Kaže da sam lijepa, kažem da je to zbog svjetla. Odlazi, tko zna zašto. Imam 27 i ništa nisam naučila.
 

Izvrsno! I da te utješim, nikad ništa ne naučimo:)))

Zastrašujuća spoznaja... ali barem ga nisam udarila nogom? :)

:-)

eh, eh, što reci? Kao i uvijek: bravo!

naučila si i previše :)

moraš više naučit primit se nekog kurca u životu..