thermonuclear sweat

upravo me zvali sa nekog onog nul dva jedan il tak nekog broja. zajebala sam se i digla slušku. neka baba. ni dobar dan ni pomoz bog ni dal imate malo vremena. ništ. neg drito ono. ja sam ta i ta radimo istraživanje tržišta ( kojeg, kakvog, kaj, oklem si ??????!!!!!! ništa. nada. ) možete mi reč dal koristite mobitel?
a ja. budala. umesto da joj velim, kaj to tebe boli kurac kravo i da joj tresnem slušku. ja odgovaram ovo. oprostite, nemam vremena za ovaj intervju.
tajac. baba čkomi.
ma dobro, za tu anketu. ispravih se. baba i dalje čkomi. vreme prolazi. točno ju čujem kak si misli, koja je ova luđakinja pa ne delam ja s njom intervju, kaj si ta umišlja.
il sam joj jednostavno trebala reč. nemam mobitel. al to je čudo jedno kak se nikad ne snađem pred tim telefonskim sileđijama.
isto neki dan. zvala opet baba iz mozaik knjige. tih se isto nemrem riješit. jednom sam prije sto godina kupila neku knjigu od jednog od onih prištavih lutajučih jadnika sa kuferčičem. ma neki recepti kajaznam, kurac oni imaju kaj u ponudi moš mislit.  no kupila ja tu knjigu jer mi se u tom trenutku činilo da bu to jedini način da se rješim tipa . kurac. tu je išel prvi zajeb. frajer me uredno pohodil na šljaki svaki tjedan. promjenila ja šljaku. kad ono vidiš tipa, ide on. maršira hodnikom. našel me. taj put sam se sakrila iza kolege. bukvalno.
uglavnom od tada mi uredno čestitaju svaki kurac, šalju kataloge, zovu doma. ( iako, ne sečam se da sam im ostavila svoju numeru.) molila sam ih nekoliko puta da me ne zovu, apelirala na njihov razum, bivala drzovita, spuštala slušalice. par put im se i moj muž javil. on je poznat po svom antipatičanom tonu. makakvi. nemam šanse. nitko nema šanse kontra mozaik knjige.
onda sam si kupila telefon sa prikazom broja. i utefterila ih i u mobs i na fiksni. reko e sad sam vas konačno nadmudrila.
promjenili su međutim broj. znam to jer sam neki dan, nesluteč najgore, digla slušalicu.
dobar dan. ide baba drito u pakšu. mislim da je ista. ja sam ta i ta zovem iz mozaik knjige blablabla... trkelja ona svoju uobičajenu kopipejst lajnu. da li sam dobila gospođu tu i tu? na telefonu, odvratih. automatski. ko one životinje kaj se smrznu pred predatorom.
i sad ide dalje. čuješ babu. ili ste vi možda gospodična? a kuži joj se z druge strane onaj navodno simpatičan, a u stvari "baba babu prek selskog plota kibicira" osmijeh . i to još samodopadnim  tonom " ma znam ja, učili mi u menađerskoj školi kak se razbija led u komunikaciji sa strankama". gospodična. il gospođa?  ma mrš u pičku materinu.
i uglavnom. čestitalo mi ročkas. još mi dakle bajdvej prodaju i paranojidbu. kak znaju? i da kakti imam pravo za ročkas kupit jednu njihovu knjigu. uz popust od nul cjelih jedan posto. e !!! 
neznam. nekad si mislim o toj rulji kaj šljaka za tim telefonima. sve oke kužim da je nekoj škvadri ono, nije bitno, samo da je bilokakva šljaka. al to. tu šljaku. to mislim da nemre svak delat. to moraš bit mitološko biče. ta čelična ljubaznost. armirano betonska upornost. slonovska koža je fina tanana struktura spram njihove derme.
ma mi im svi možemo tepat da su ezholsi. al samo tepat, velim. jer dosadniji su od hemeroida.
mislim, neznam, al znam. stoposto.
http://www.youtube.com/watch?v=fsvWVbBowXo
 
 

Znaš kako to radi Seinfeld.. :-)

ma znam. i to sam si isto misla. al nekak ne daju mi pravi šlagvort za tu lajnu. :-)

Ja bih znala da sam faca kad bih samo kulerski spustila slušalicu. Ovak.. Izvlačenje.

ma to je jedino rješenje. spustit slušku. al neznam zakaj me uvek čopi neka potreba pristojnog odjeba. budala. :-)

Istreniralo nas. :-) Najbolje mi je kad ja odvrtim svoju litaniju, a oni meni spuste slušalicu, ni 'pardon' ni 'doviđenja'. :-D

prejaki su. al velim . ovi su specifikum. ti iz mozaik knjige. tu babu bi prepoznala u pol noči. taj glas. i tog prištavog tipa. neki dan sam u nekom izlogu ugledala ponudu iz njihova asortimana. čovječe, kakav pavlov. završila sam na antihistaminicima.

Ima tako jedna iz neke izdavačke kuće što me godinama zvala na posao. Zvuči isto Branka Šeparović. Odbrusila joj jednom, pa prestala... Zašto frajeri ne zovu?

e pa u tom i jest zajeb. da nisam tak znatiželjna nikad se nebih javila na nepoznati broj. :-))

Da. To bi im trebalo reći. Budući da su žene najbolji potrošači, ako vam je stalo do našeg mišljenja, neka nas zovu frajeri. I kvit. ;-)

da. al ziher bi zmislili kakvog s drago celzič glasom. kakti ugodan muški glas, a ono. drago celzič. :-)

Ma nije bitno. Glasu se ne gleda u zube. ;-) Ajbok. Moram ići.

idem i ja. :-)

hahahaha... sassumi, naj se ljutit, ali ovaj blog bum si pospremila u svoj IMRĐNSI folder. Znas ono, kad si u napižđena cvilidreta stanju. Jebote kak sam se odvalila smijat. Svi su oni ko jehovini svjedoci. Jednom kad ih i samo poslušaš, a kamo li da nekaj kupiš gotov si. I onda zovu i zovu. Ja se znam sjebat pa na pitanje Jeste vi gospođa Nikolaj odgovorim, "valjda trebate moju majku", a onda mi poklope slušalicu. Valjda pomisle "diz iz not a pejing kastmr end tajm iz mani" i TUP poklope.

e viš to je dobra lajna. i ova logika s mamom i non pejing kastmru. al jehove, jehove. i to jehove koji su evoluirali. u superjehove. :-)