niSde_ZG blog

Pročitavši jedan web log koji me je oduševio dobio sam malo inspiracije da ja nešto nažbrljam. Razmišljam jučer kak vrijeme curi nenormalno. I pokušam se sjetit kad sam bio balavander i klinac da li vrijeme tako pičilo kao danas ili je zamlja malo ubrzala tempo pa to osječam samo ja ili neki ljudi. Da li možda to dolazi sa godinama kad više gledaš na cajger.
Onda te jebu godine a ti to ne želiš jer se osječaš kao netko od 22 ili manje a i izgledaš takav. Jebu te standardi koji vele a da u tim godinama si već trebal gurat drugo dok bi ti ono prvo trebalo za godine dvije u prvi razred. Kad češ se ženit , mi bi htjeli plesat. Veliš u sebi Pas mater pa daj me već jedamput ostavite na miru da živim svoj život i otiđite na neku živu muziku pa si tam tancajte. Veliš sebi jebe mi se za yare ali panekad te to bocne pod rebra pa se zabrineš.
 Završio školovanje, odslužio obaveze sa vojskom, našao posao, radiš .....kaj sad. Kaže meni doktor ne piješ, ne pušiš, ne piješ kavu, ne piješ gazirano,ne drogiraš se, ne tulumariš, lubav sa ženama ti nije tako česta pojava (ne još ne hodam po vodi) pa zašto onda živjet.
Velim ok ajd to su užici ali ima nekaj osim toga kaj je je bolje i da čovjek veli i zbog tih stvari se ljepo živi , uživa i gušta. Prekjučer pogledo jedan kineski film sa Jet Li-em (Hero) i film je ostavio utisak na mene i jedan osječaj mirnoče i trunku razmišljanja i velim sebi ima tu nečeg, kad se čovjek posveti sebi i pokuša biti svjestan samog sebe i nečeg drugog što je tu oko nas, počne gledat stvari drugačije.
Nažalost taj osječaj se zaboravi, znam da je tu  želio bi se tako osječati cjeli svoj život  (hodat po vodi bi bilo cool). Znam ljudi da bi rekli ma koj kurac, sex-drugs-alcohol, tulumarit, boli te qurac za neke zen spike, samo jednom se živi, karat trebe da plaču od sreče  i da ti puše, furat se 200km na sat po autoputu, ljeto, more. ........ (žene nađite svoj ekvivalent ovog ispred).
 Da znam  sve je to ok ali kad ostaviš sve to postrani, staneš okreneš se oko sebe pokušaš shvatit. Neki če vidijet pustoš, strah od vremena, dosadu do jaja i pobječ u svoje gušte, poroke i utjehe. Ali neki ..... će progledat kroz taj paravan; iluziju i skužit da je to nešto tamo i da je to to  i uživat u životu. 
 Ja želim uživat na taj način u životu, mada nisam ni našao to što tražim i neznam kako ću to naći. Neznam kako će dalje biti u mom životu i koliko ću vremena potrošit na svoje quest.Ne želim biti Don Kihot i nebi želio da je to potraga za svetim Gralom. Ali biti svestan toga je prvi korak - poslovica- Put od tisuču milja započinje jednim korakom.

Uh, kada bi ova slova bila malo manje zgusnuta, idem jošjedan put pročitati;-))

e, jebate kak si ti zabrijal.opusti se malo. uopće nema potrebe za tim da si od života praviš spektakl i da život bezuvjetno mora biti po ovom ili onom ili nekom trećem scenariju.za sve imaš vremena i sve možeš probati.ljudi okreću sasvim nova poglavlja u svojim životima i u 20-tim i u 30-tim i u 40 -tim, pa i u 60 -tim godinama svog života. nek ti sazrije ideja u glavi il nek te pukne trenutačna inspiracija.svejedno je.i to sve skupa s ničijim tuđim mišljenjem nema nikakve veze. e jebi ga sad sam i ja već zabrijal.