thermonuclear sweat

u poprilično sam jebenom mudu. nit romantiše, nit apokaliptiše, neg nekaj između.
odlučila sam da bum imala jedno korizmeno odreknuče. odreknula bum se pljuvačine samu sebe i po sebi. al to mi je palo na pamet neki dan pa neznam dal se računa. u to sam ime imala prijekorizmeni preforsiformans oblaporne nesuzdržanosti. reko, moram se izdovoljit prije posta. doduše, sve je išlo tihom mišlju, nisam zborila naglas. bilo mi malo zlo posle.
i odlučila sam još da nebum mislila o petku. al čisto kratki rezime. najme. razmjenili smo svoje svinje. on mi je pokazal svoju agresivnu. ja njemu svoju prljavu krejzi bič svinju. agresivna nije bila meni upučena, al isti kurac. izjebala me. drti bič je dočim i naprotiv bila upravo njemu namijenjena. kajamogu. moram se nekak branit. sad i to zna. drugi put bu vald bil pametan i zel terapiju.  
nastavno smo komunicirali na stranim jezicima i to prek dvestodvajst decibela igzajl on mejnstrit. tak da smo zapravo čitali sa usana. ja njegov kokni, a on moj indijan ingliš. tres napornjoza
inače. jako volim sljedeče stihovlje:
We are so small between the stars, so large against the sky,and lost among the subway crowds I try to catch your eye.
nemaju veze sa tistim petkom. neg sa jednom subotom prošle godine. kad su se razmjenjivale drugojačije vrsti intimalije.
 
 
 

ma kaj ne veliste

hehe. moja sasumi. ima ova iskra smisla, veliš? a?