a sve lipo i pristojno

Moram vam priznati da priča iz predhodnog mog bloga i nije baš sasvim istinita ,najprvo neradi se o Jovi nego o Đuri ,nisam mu uzeo ništa al on meni je i to što mi je uzeo sve je izgorilo u njegovoj kući na dan oluje.Došao sam na zgarište njegove kuće sjeo na kućni mu prag i prelistavao njegovu đačku knjižicu koja jedina nekim čudom nije izgorila.Gledajući mu sliku u knjižici počeo sam se prisjećati jutara kad sam ga budio da bi zajedno išli u školu.Čekao sam ga i doslovno izvlačio iz kreveta bili smo ko braća. Bio je jači od mene i znao bi me braniti kad bi me kogod zadirkivao. Sad je u Kanadi,čuo sam od njegove sestre da mu je dobro.......

E a što u spomen na frenda nisi napisao bpg na čirlici :)... A što se njih tiče, snašli se oni svi dragi moj, a mi u dugovima i kreditima :)

nek*se ebe đuro tamo u kanadi....on se tebe ni ne sjeca...

je svitu današnji dan bi trebao više slavit Đuro nego ja ,današnji dan je njega napravio gospodinom a mene ......

imaš ti panonac pravo.:-))))ni mater me nebi vako tješila:-)))

nek se vrati,hehe...

Jedno je sigurno, kako nekad ljudi malo drže do prijateljstva, otisnu se u tuđinu, ti koji ostaše na svom kamenu razumiš njegove razloge ma kakvi oni bili, a on,ona nema potrebu niti da jednom napiše dva tri slova koja bi te podsjetila da je i taj frend imao u jednom trenutku u toj tuđini, možda neku misao na jedno odrastanje, i jedno prijateljstvo...

Na žalost, zaboravila sam...

ma ,koji mi je ovo mudri PANONAC sada?

ma slušaj te vas dvoje panonac i zsa-zsa,oboje ste pogriješili temu imate jedan iz književnosti.Prvo i prvo ja nežalim šta mi se prijatelj nejavlja,jebe me se njegova stvar.Ja u svom blogu želim kroz par rečenica dočarati situaciju kakva je bila tog dana 1995,želio sam spomenut palež,pljačku ,smrt i onu ružnu stranu onog šta se dogodilo.Ja nekukam za Đurom jebe me se za njega ,neko želim reći da mi danas slavimo nešto što i nije pobjeda,nekom zapalit kuću,pokrast iz nje sve zame i nije neka pobjeda.Za mene je pobjeda kad vojske na bojnom polju dožive sraz i pobiju se junački pa ko pobjedi a oluja je bila akcija paljenja i mržnje. Dobro sama akcija u u vojno tehničkom smislu bila je super izvedena ali naša vojska se za to pripremala ali ono šta je usljedilo poslje nije pobjeda o tom sam želio pisati,a da nije pobjeda najbolje se vidi iz posljedica koje ona ostavlja na male ljude, na pojedinca u ovom slučaju na Jovu- Đuru koji je tu sporedan lik a sva težina pobjede se svalila na njegovu jadnu kuću sa mojim stvarima u njoj......:)))ajte bog i drugi put razmišljajte o onom šta se piše:))))